Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ

Бр. 12. У Новодо Саду, 30. јуна 1909. Год. II.

САДРЖАЈ: Учитељ у народу, од Ст. Дичинића. — Научна и морална Филозофија. Еепе ЛУогтв. Превод Ж. Раковића, учитеља у Торњи. — Данашта јавна наетава у Немачкој. — Учитељетво: РеФОрма учитељског образовања. — Практичне обраде : Лекција из мађ, језика за I. р., од Д. Ру ж и ћ а. — Из праксе: Таблица множења. — На несолидарске беемислице. — Преглед књига : К. ЕскћагсН: У1.чие1е Ег1пеггип§8ћ11(1ег кеЈш Ееећпеп. Приказ др. II. Р. Радосављевића. — ћааг! о N аЈу: А ^уегтек егЛеМбДезепзк 1е1ек1апа. Приказ др. П. Р. Радосављевића. — Белешке. — Нове књиге, —

Учитељ у народу. Написао СтеБа ЈСнчинић, равн. учитељ у Белегишу.*) (Сврп1етак.)

Кад смо по могућству овде изнели све оио, што је учитељ дужан чинити и како мора живити, иа да буде његово деловање на корист и унанређење свога народа, сада ћемо прећи еа нека пословања корисна по народ, која строго не спадају у дужност учитеља, али која учитељ треба да врши бар онолико, колико му његове прилике допуштају. У окружници виеоке кр. земаљске владе у Загребу од 2. Фебруара 1904. бр. 20259 речено је ово : „Буде ли учитељ у слободно време скупљао народ око себе, да га поучи згодним начином и одвраћа од порока, онда ће он часно испунити задатак, и оправдати иоверење које се у њ ставља." Ја сам ради тога прелистао више часописа ради освгдочења, да ли се у нашој домовини на таковим корисним установама ван школе што ради оа се уверио да мало. Него сам нашао, да се таково корисно деловање ван школе нзјправилније и најцелисходније почело развијати у Србији. Пре него што су почели то деловање одмах на велико, они су установили родитељске вечери, које су се показале као најбоља прилика за зближавање учитеља и родитеља, школе и дома. Али нри увађању и оживотворењу ове корисне установе приступ^ло је учитељство

са пуно опрезности ради тога, да им такова установа не пропадне на првом кораку, него да напредује и из ње можда још и друге корисне установе изникну. Доказало се искуством, да свака установа културна и пр( светна не ће имати дуга века, ако се почне са великом помпом и са великим бројем. Ево примера за то. Кад се намерава основати певачко друштво, онда ће се известан број способних са слухом и гласом позвати, а не ће се покупити то с брда с дола па имао дотични слуха и гласа или не, јер би се много чланова морало кашње избацивати и тиме опстанак те установе сигурно поткопати. Исто тако кад се оснивају земљорадничке задруге. Изаберу се неколико вредних и ваљаних људи, који ће сачињавати задругу, а после један по један ваљан и частан човек ступаће у задругу за члана, а не ће се целом селу објавити, да свако може ступити у њу, јер такова задруга или се неће ни основати или ће кроз кратко време пропасти. Такав пример опрезности мора се узимати при покушајима, родитељских вечери. На њих се позову испрва неколико угледних породица у школу, где се у првом реду иде за тим, да се дечији родитељи придобију за такове састанке са учитељима. Да ро-

*) Расправљано 27. маја о. г. у Бешки на учитељској скупштини котара старо-пазовачког.