Školski glasnik

Стр. 254.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 15

Срески зборози, Будимски срески учитељски збор. Последњи учит. збор будимског среза одржан је 1898. г. у Сеит-Андреји. После тога једанаест година нпје било овде уч. зборова. Ове године' 27. авг. (9. септ.) одржан је учит. збор, и опет, у Сент-Андреји. Овај збор је најмањи од свих уч. зборова. Нема пас в иттт е од 12 учнт. снага. На овом збору били су сад ови: А л е к с а М и х а лџић учитељ у Пешти, Светозар Радашнн, учитељ у Будиму, Стеван Стојић учитељ из Помаза, Сава Белпћ учитељ из Кадаза, Милан Ристовић, учитељ из Ловре, Лаза Терзин, учптељ у Сент-Андреји, С т е в а н П в а н ч е в и ћ-Д а б п ћ учитељ у Српском Ковину, Жарко Чичовачкн учитељ у Чипу, В у к о с а в а Г а ј и ћ е в а, учитељш;а у Бати, п С о ф и ј а С т а нко в пћ, учнтељица у Ловри. Збору је председавао Благородпп Г. Кузман Миловановић, епарх. шк. референт. Од гостнју су били овп: Преч. г. г. иротојереј Стеван Чампраг, конз. бележник, јером. Д о с и т еј П о п о в и ћ, адмпнистратор парохије у Ст. Андреји, Т е о д о р а Б е р и ћ,оспособљена забавиља, Видосава Ружнћ оспособљена учитељица и И р и н а П е т р овићева учитељица у Медшш. Збор је поздравио председник, Кузман Мпловановић, од прилике овако: „Школе дају само основ, а ту се не сме застати. Свакн се радник мора даље усавршаватп. За то и постоје ови зборови, где се заједнички саветујемо, договарамо, допуњујемо, даље образујемо. Жива реч впше учппн од мртвог слова, за то су ови састанцп врло важни. Уверен је да и учит. тако суде, за то их и поздравља добродошлицом. Као сваки раденик, а осооито учптељ, ако нема спреме, воље п одушевљења за свој позпв, онда нема ни успеха. Где нема правог учитеља, ту не помаже ни најлепша школа. Неговатп треба љубав, појачавати вољу, подизати н ширнтн одушевљење према школи, деци и своме народу. Особито пак баш данас треба све то удвостручнти, да у овим тешким временима сиромашно и поштено алп славно Српство очувамо. Сваки, а особнто пак учитељ је дужан старатп се за унапређење свог народа. То је најслађе и најлепше за чо-

века, а особнто за народног радепика, кад види резултате свог поштеног рада. За то треба имати срца. Бадава је сва мудрост без срца. Тек обоје заједно могу учинптн нешто. Тешке су прилике, али: у добру је лако добар бити; на муци се познају јунаци. За сав овај напорни рад најлепша је награда то, кад у свом срцу, у души осетпмо сластп, да смо учиннли своју дужност. А за утеху због својих тешких дана сетимо се оне препеване Змајеве: „Кад теретп тешки хоће да те сморе, ти погледај друге, још слабије створе." Треба се прнлагодити новим приликама, те према њима живети и радити. Уверен је да п учитељи пмају добре воље и да ће ирихватитн се посла с пуно воље. Верује у њихову истрајност у раду, за то ће п он сам данас, у будуће и увек долазити на ове зборове, као на братске договоре, где ћемо се заједнпчкп саветоватп. Радоваће се, ако учнтељи прихвате овај збор онакомвољом,каквом гаје он сазвао." За тим се збор конституисао. На предлог Лазе Терзина, за потпредседнпка је пзабрат: Стеван Михалџић, за перовођу Стеван Пвапчевпћ-Дабпћ, а за одборнпке: С-ветозар Радашин, Стевап Стојић и I !укосава Гајпћева. Светозар Радашпн подиоси извенггај са курса, који је одржан у Сомбору. У главном је казао ово: „Теорпјски де.о курса изведен је врло добро. Предавач је био Паја Терзин, управитељ сомборске учит. школе. Наставну основу је прпказао Мита Клпцин. Практичан рад, као најглавнпји део испао је најслабије. То је бпло поверено Јовану Искруљеву, учитељу вежбаонице. То је младић пуп воље и јаке амбиције, но његова је штета, што тако тешко прима савета. Радашин велн: Паја Терзин, којн је изнео теоријскп део, требао је радити н практично, тим пре, ношто је био неко време и учитељ. Пошто је у најглавнпјим потезпма пзнео и неке ствари, што пх је чуо у Сомбору, закључио је оваким судом: У Сомбору се много теорнсало, а практичне вредности од тога слабо. — За тим је Вукосава Гајпћева, као други пзасланик са сомборског курса, др-. жала предавање: оппс рибе, у III. р. осн. шк, Предавање је пзрађено писмено и прочитано је. Светозар Радашин је израдио 3 радње и то: из очпгл. наставе у I. р.; обрадио је једанпредмет за читање у IV. р. п из земљописа у III. р.