Školski glasnik

Стр. 288.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Бр. 17.

први захтева дословно називање, а други, слободно реситовање, што зависи од онога што има да се научи. При предавању Еатихизма , ја увек почињем са претходним објашњавањем дотпчнога текста који има да се повери дечијем памћењу. Ово објашњавање бива дословно, а да би мојим младим слушаоцима било приступачно, ја пркбегавам развим поступцима. Мислим да је излишно и напомињати да се текст увек мора верно запамтити од стране ученвка. При предавању моралних иоуња , пошто се дотичне лекције добро прочитају иобјасне, ја дајем почетницима да науче по неку мудру изреку, која је згодеа да у детињи дух уреже неку важнију дужност. Ученицима средњег и вишег течаја дајем да науче збијене и прецизне изводе из лекцвја о битнијим дужностима из морала. У предавању одабраних одломака за респтовагве, било да су у стиху, било у прози, пошто је циљ овога вежбања да се ученици упознају са речима, разним изразима, реченичним обртима, једном речју са стилом, онда ја строго пазим да им дајем да уче само оно што је изврсно и њима приступачно. Тога ради ја радије дајем такве одломке који, како по облику тако и по садржини, могу да послуже као угледи и да у деци пробуде осећање за оним што је истинито и лепо и што ће им једновремено развијати и срце и дух. Да ли је нужно додати да је текст, пре но што се преда на учење, не само увек и пажљиво објашњен, већ и гласно прочитан разумљиво и са потребним наглашавањем, као и да се увек захтева дословно реситовање? Принцип који примењујем у граматичкој настави јесте: „научити правила помоћу језика, а не језик помоћу правила". Граматика ми никако не служи за полазну тачку при предавању матерњег језика у основпом течају, већ разнолика вежбања у говору и проналажењу појмова и мисли. У средњем и вишем течају ученици имају у рукама уџбеник за граматику. Правила која су у књизи Формулисана иззоде се из примера који су у зачељу, и ова се пра вилаучетек поштосе свестрано објасне. Али да бих граматичку и језичку наставу учи-

нио што чвршћом, ја се користим ноправљањем текстова које деци у перо казујем. При овим радовима, ева се правила ређају како које случај изнесе, независно од нарочитога правила које смо хтели у дотич ном диктовању применнти. У Рачуници , ја тражим да ми ђаци науче само важније деФиниције и правила, а не налажем им да уче апстрактне теорије које деца немају никаквог интереса да реситују, јер их тешко и разумеју. За предавање Историје , ја сам изабрао такву књигу у којој је историја нашега народа одабрана од свих бескорисних детаља и у којој идеје и мишљења која се пружају деци, како у самој лекцији, тако и у нарочитим вежбањима која је прате, чине од историје нешто друго од оног простог трпања година и имена која се заборављају тек што се пауче. То је књига која учп децу да добро мисле и правилно пресуђују о главним личностима и догађајима. Ова је књига подељена на два дела, на чланке за читање, који се читају затим објашњавају па опет читају, али се не уче од речи до речи, и на араве лекције, које резимирају горње чланке, уче се напамет и реситују се дословно. Затим има и задатака о појединим већим одељцима, која пошто се усмено и заједнички припреме у разреду, израђују се п писмено. Текст је поткрепљен многим илустрацијама, геограФским картама, као и синоптичким и родословним таблицама. Што се тиче Земљоииса који иде напоредо са историјом, он није проста номенклатура, већ жива слика физичког, индустријског, пољопривредног, трговачког и историјског земљописа. Предавања претходно се припремају помоћу мапа и илустрованог атлкса, а тако исто пажљиво се и објашњавају. Прп предавању Елемената из физичких и ариродних наука , старИјИ ученици имају у рукама један елементаран и практичан уџбеннк. Овде и није реч о неком темељном и пространом знању. већ о основним појмовима. У евакој науци ја узимам најпрактичније примене и износим их доста детаљно, да би их детињем духу изпео