Školski glasnik

школсни глдсник ЛИСТ 3Л ШКОЛУ И УЧИТ&ЉЕ

Бр. 18. У Новодо Саду, 30. нове (У \бра 1909. Год. II.

САДРЖАЈ: Опет појачка дужност. — Наставна Основа. — О дисциплини у школи, с Француског од Ж. Раковића, учитеља. — Школа и настава; Народни универзитет у Варшави. Народне књижнице и читаонице у Русији. — Учи_ тељство: Удружење сдовеначких учитеља. —Из праксе: Опис гимнастичких справа, од Г. Мирковића. — Срески зборови: велико-кикиндски срески учит. збор. — Преглед књига: 2е11;8сћг1Л !иг Ехрег1теп1е11е Рас1а&1к УОП Е. Меитапп, приказ др. П Радосављевића. — Извори за даље проучавање: Љиература за методу учења страног језика. — Белешке.

Опет појачка дужност.

У недавној прошлости поново је покренуто старо познато пнтање, да се учитељство ослобода једне дужности, која му је једним пуким и стародревним обичајем натоварена, а то је да врши дужности чтеца и појца уз свештеника, као да ту не би било других људи, који би у тим дужностима могли учитеља да замену. Кад су учитељи, у данашњем добу, кад је реФорматорски дух времена заталасао све институције, изнели своју образложену жељу, да се ослободе тих дужности, онда су противницн учитељства на сваком кораку почели трубити, да је то неродољубив корак, да је то цепање од цркве и народа, па да ће тај покрет довести у питање вероисповедни карактер нашах школа, и напослетку прогукаше ону стару песму: „ није сад томе време и ! Поред ових, износили су још гомилу других слабах разлога, којн би говорили у прилогњиховихжеља, само да сеучитељство ноцепа, да ово не буде солидарно у томе питању, па да им се остваре жеље, да учитељсгво и на даље врши дужности црквеног појца и чтеца, која се дужност ни најмање не слаже са данашњим положајем срп. нар. учитељства. Да ово питање није сад први пут покренуто, то је непобитна истина. 0 њему се расправљало већ толико пута, од како је ступила у живот „Шк. Уредба" од 1872. год. Нека изволе они којима је немио тај

покрет прегледати мало књиге стародревне, па ће се уверити о томе. „ Чекајте боље ирижике, сад није томе време, да се расиравља и ДОНвСв коначна одлука у томе аитању!" Тако су ето говорили упливни људи, који су управљала судбином народа српског на автономном пољу! А да је о томе питању говорено и да је оно покренуто и 1903. год., нека послужи за доказ овај допие управног одбора учитељског збора новосадског шк. среза, који је упућен нашем сомборском среском учит. збору, који у изводу заиисника гласи овако: „Бр. 6. Чита се опширан рад г. Кузмана Миловановића, учптеља новосадског „0 дужностима и правима учитеља и учитељица на сриским народним осн. школама". „Г. Танасије Костић примећује на прочитани рад г. К. Миловановића, да су нам познати сви захтеви из поменутог рада, које би жеље требало узети у обзир при донашању учит. ирагматике и кодиФакицији извесних §§ Шк. Уредбе, али да нам није познат нацрт „Шк. Уредбе" који је спремио Всл. Шк. Савет, те предлаже ово : Нека се овај збор својим путем и начином обрати нарочитом представком Всл. Шк. Савету, с молбом, да изда среским учитељским зборовима на претрес „Нацрт Шк. Уредбе", па да ови на својим састанцима узму тај нацрт у претрес, на тек но томе, да се затражи сазив митрополијског