Školski glasnik

Стр. -329.

Бројне мере. а.) Понављање о пару, туцету и о свесци. б.) Шок. Ту се ученицима каже, да 60 комада дају један шок, и које се ствари броје на шок. (Јаја, чаше, бнљке . . .) в.) Мера за хартију. Свеска и кљига хартије се може ученнцима дпректпо предочитп. Појам риса може се само индиректно, дакле просто казивањем одношаја између књиге н риса да предочи. При скупљању пак научи се ово: Мере за хартију се зову: свеска, књига н рис. Свеска има 10 табака. 1 књига има 10 свезака. 1 рис има 10 књига; 1 књига има 10X10 табака, то је 100 табака; 1 рис пма 10X10 свезака, то је 100 свезака, г.) Вецбање са укупним градивом у формн задатака о предаваним бројним мерама. Задаци се изводе као што је напред показано. Н о в ц и. УЧИЛА: Разни новци кованп п од хартије. а.) Понављање о коваиом новцу. (Види I. разр.). б.) Разјасњење одношаја између круне и фнлира, фор. II новч. в.) Упознавање са златним новцем и одношај овога према осталом ковапом новцу, у колико ие прелази број 100. Показује се: од 10 круна = 10 К. = 5 фор. = 50 но 20 филира комад = 100 по 10 фил. комад; 1 комад од 20 Круна = 20 К = 10 фор. = 100 по 20 фил. комад. г.) Упознавање са банкнотама и њихов одношај према познатом кованом новцу, у колико одношајни број не прелази 100. Показује се: 1 фор. = 1 сребрна форинта = 2 круне = 10 двадесетака = 20 десетака = 100 двадесетака = 100 кр. — 1 иетпца = 5 фор. = 10 К = 1 десеткрунаш итд. 1 десетица = 10 фор. = 20 К = 1 двадесеткрунаш итд. д.) Веџбање са укупипм граднвом у форми задатака о предаваном кованом новцу. (Види за I. разр., „Шк. Гл." број 6.) Превео : Т. Нос гић. Из праксе. Опис гиаднастичних справн. Од Г. Мирковића. (Свршетак.) • Косе лестве исто као н усправне обавезне су већ у III. раз. основних школа. Веома

потребна справа за почетнике у гимнастпцп. Веџбе су на њима доста разнолике и од велике. гимнастичке вредностп. Нигде не треба да је школа без њих. Што се материјала н дпмензија тиче, то је нсто као и код усправнпх лестава, само ћу овде још то да наведем, да онај р;ут, што га косе лестве чнне са усправиим стубом или зидом, на који су својим горњим крајем наслоњене треба да износи 40—45°. Као од усправних лестава, тако и од коснх (ако се ие могу механизмом преудешавати у усправне, косе н водоравне) треба школа да има 2—3 комада. То је зато, да одједном исту веџбу могу радити (по такту) њих вшпе. Тпме се добија двоје: деца више пута раде (више гимнастишу), те тако не морају дуго чекати, док на њих не дође ред; а п учитељ у таком случају моћиће лакше одржати дисциплину. Мотке. На два усправна стуба од 5 т високих, дебелих 0-14 т, а удаљених једно од другога према броју мотака до 10 т, постави се озго једна пречна греда. Та пречна греда треба, дакле, да је до 10 т дуга, дебела 0-12 т, а висока 0'18 т. Доњн крај рупД учврсти се у земљу, а горњи у пречну греду. Мотке су од чамовине, добро углачане и дужпна нм је обично 6 1)1. Доле имају у промеру 5—6 ст, а горе постенено бивају све тање, те ностигну танкоћу од 3—4 ст. Мотке могу бити и од гвоздених цеви, само што су ове скупље, алп зато спгурније и дуготрајнпје. Растојање мотке од мотке јесте 44 сш. (Новосадска срп. осн. школа нма једну једину мотку и та има промер преко 1 с1т и кол'ко сам јавидео једнако је дебела и доле п горе. Међер је морала бити у гпмнастицп верзирана глава, штоје ово чудовпште наручила.) Греда. За осповне школе веомаважнаи иотребиа справа. Многе се веџбе на њој могу радити, а уз то када се уаме, да иоред гимнастнчке важности, та справа увелико је предспрема п за жпвот (разне запатлпје и позиви), па када се надаље зна још п то, да није скупа, онда држим, да не сме фалитн ни у једној школи. — Ово су јој димензије. Справа је округла (ваљкаста) греда, дуга 5 ш, а у просеку 10—15 ет. Греда се обнчно узнма од чамовнне (балван), те је утврђенапа крајевнма па два растова стуба, који су у земљу укопани, те је тако справа пепомична ; илн стоји иа два стуба (ноге), који се могу