Školski glasnik

Стр. 68.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 4.

Из школске Садооуправе. Једна „пријатна" новост. Ових дана прочиталн смо једно „умесно" решење буднмског епарх. школ. одбора: Упућен је Д. Р. учитељ у Д. С. да нма бесплатно настављатп у веронауци тамошњу српску децу, која туђе школе похађају, оида када и своју децу наставља". Тако решавање малпх чворова не тражи ннкакве велике Александре, њих нма и у будимском епарх. школ. одбору. II пристану ли учитељи (јер не знамо како би их ко могао на то приморати) и на таке ствари онда нека се надају и другпм решењпма по тој аналогији. Да смо таково, решење читали у каквим заиисима од бар пре пб столећа насмејалн бп се старннској „практичностн", а овако долазимо у недоумицу пмали у томе епарх. одбору учитеља да устану у обрану учитељског рада, нарочито сад у овим временима кад је учитељ иреоптерећен радом. И морамо уз то још запитати, зар ће наша школска самоуправа и тим путем поћи, да натурује учнтељу и таке дужности које му пикад ннко није натуривао? Заиста је крајње време, да учитељи оснују што тешњу заједницу на самосталној основн, како би достојно могли узимати у заштиту свој рад, своје право, своју еамосталност и слободу, Н.

Д о п и с. Ада. (Зар се овако чувају школе?) Живимо у Добу, када се н хала и врана днгла против нас, да у нами угуши и оно мало осећаја, мара и жара за све што је српско; особито доживесмо дане, када нам добро треба иазити на наше школе, да пх очувамо бар опакове, какве до сад бејаху, јер усљед ступања повог државног закона, заиста, свашта може да буде од наших школа ако их нећемо чувати и бранити свом снагом сво.јом. Па баш на основу ових наших тврдњи побуђени се нађосмо да у овом ц. листу једну важну, крупну ствар по наше школе на јавност пзнесемо, иако на жалост истиниту, алн ради смо да и други знају п чују, како се код нас чувају српске школе, какво пожртвовање имају наша г. г. школскп одборници, и какво им,је ррдољубље на самом делу.

По ступању у живот новог државног закона за све школе у државп, познато је, да су се учнтељске плате дос.та побољшале као и доплатци постали су већи од досадашњих. Код нас као и у другим дискритским опћинама, све учитеље свију вероисповеди плаћа полититична онћина; али будући је опћпна многим издатцпма оптерећена, решила је, да допуну доплатака и плате учитеља по новом закону не може давати, него да ће тражнти од државе ирпиомоћ. Тога ради је позвала све школске одборе, да нужне документе, што се односе на школу и учптељство пошаљу, како би она даље впс. Мпнпстарству одаслала. Међу овим документима -- прилозима — иште се и захтева п саизвола од автонономне власти, на коју државна власт, канда, иајвише полаже вредности. Ову је саизволу школскп одбор внше пута пскао од епархијске власти, али је није добио, а напослетку п всл. Школски Савет је својим решењем изрекао, да поједине црквене опћине не траже државну припомоћ. Но крајем прошле године позове иолитична опћнна последњи пут српски школ. одбор, да молбе својих учитеља за државну припомоћ неодложно пошаље, јер иначе сриски учнтељи неће добијати допуне по новом закону, што је решила полит. опћина исплаћивати до коначног министареког решења. Па шта уради паш славнн школски одбор? У својој седнпци, да би бајаги избегао да не тражи државну припомоћ реши: „Нозвати месни учптељскп збор д а с е одрекнеједномза с в а г д а с в ојих доплатака, што има више од досадашњих сто Круна добпјати, јер ако учитељн усвоје овај закључак школског одбора, онда неће се тражнти Државна припомоћ, а општину ћ е с п а с т и о д в е л и к о г нздатка и пропасти". А кад је учитељски збор ово и таково решење одлучно одбио као неосновано и незаконито, ма да ађанскп учитељи имају по мудровању неке господе одборника н здраво велику плату, решп о д б о р д а с е — и а к о н е м а санзволе о д в и ш е власти — прпкључн осталим конфеспјама, и иште државну припомоћ за допупу плате својих учитеља. Дакле школскн одбор, као прво тело школско, којем је задаћа да покаже сву енергију,