Školski glasnik

Сф. 60.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

Скрипчерова) 1 ) у јелском универзитету у Америци, као и меога новија, која се оснивају на истом плану, доказују, да се и у иоједииим Функцијама јављају варијације развића, но, не исплаћује се да се .упуштамо у многобројна „теста" („Тез1;8", средство испитивања), што су нримењивања у овим радовима (као мерење рејакцијоних времена, илузије у тежинама, просуђивање висине тона, и т. д.), јер се из овако компликованих „теста" не може из вести спгуран закључак на елементарне исихичке фуниКјије што се делотворно јављају у њима; но и за саме ове треба успоставити паралитет. Напротив изгледа да је општа чпњеница сигурна ствар, да у просечпости деца бољег телесног развића показују и боље школско усиеваизе а и ја сам пронашао сам, да разви&е иамКе?ва, и оиЛа инте.лиЏнција упоредо иде са телесним развићем деце од 9—14. год. Шта више, Г)г. тесћ Е. Рпц тврди, да се са довољним бројем мерења може доказзти овај паралитет од месеца до месеца у деце. 2 ) Физијолошко психолошко интересантно проширење за ово образује чињеница, да специјално и развиЛе мозга у детињству у ошнте изгледа да паралелпо иде са растењем иптелигенције 3 ) Немам простора да се упуштам на многобројна исграживања што се односе на ово, но, ипак вас упућујем на списе од Рица, Дресека и госпође Хиерте Рецијус (Шгпепћл г 1ск1ип§ - ипс! Ег/лећип^ [Уогћ-а^, 81;оскћо1т 1904.]) При иснптпвању развојних варијација у првом реду мора се једна појава тачније иратити, појава, која је још од пре позната, наиме појава, да васколико телесно и духовно држање дегетово подлежи извесним варијацијама и у току једне једиицате године. Ту појаву зовемо: „годишње вари-

') АПап ОПћег!. Кезоагсћез оп Ље теп+,а1 апД рћувка! (1е\'е1ортеп1; о! зсћоо1 сћЛЛгеп, и: 8сир1иге, К-етагкз оп А. СШћеЉ аг11с1е, 81шПез. 01' Ље Уа1е Рзусћоћ 1.а1.».. 11., 1894.. етр. 40. и даље. Сравни и Г, 1893., стр. 80. и даљо. 2 ) Ше1/, КогрегепТдушккт^ ипс! &е1з{%е Ве&аћип^. ^еИзећг. !иг ЗећиЈ^езшнШеизрМе&е. XIX., 1906., стр. 6б. и даље, 8 ) Упореди: 1ћз. Вгазеке, СтећггпдешсМ ипс! 1п1еШ^еп/,. АгсћГу Гпг Каз«еп- шн1 О-езеПзсћаЊзМбАо^е. III., 1906. Стр. 499. и дал>е. — Др. Дресеке износи преглед литературе о т-оме нитлњу.

јације" за разлику од „развојних варијација". Да ли су годишње варијације искљу чиво развојае варијације, сумњиво је. Но, спгурпа је ствар, да деца више суделују у годишњим варијацијама пего ли одрасли. Због тога то морамо донекле узети као развојне појаве. Годишње варијације огледају се и у телесној и у духовној области дететовој. За чудо да годишње варијације у телесном и духовном развићу не иду стално упоредо, већ донекле пду и у противном правцу. У поједпности може се ово усаоставиги. Телесии живот дететов иојачава се у јесен и зими, и то од октобра до јануара рашиће телесне способности дететова, његово растење и стање храњењч је повољно и напредно. Затим настаје устук у марту и априлу, а за овим опет долази перијода растења до јула. Таке годишње варијације први је доказао дански учитељ глувонемих, Малинг-Ханзен 1 .) Потицај за то беше случајан. Васпитаннци његовог завода требали су прећи на један други начип храњења и Малипг-Хапзен покушао је да деловање тог новог начипа храњења коптролише са диевним мерењем тежине и висине сва 72 питомца (дечаци) у току од три године. При том је он нашао, да тежина и растење пптомаца кроз читаву годипу п ^длежн извесним перијодичким варијацијама. Оа је те појаве посматрао за три годане и пропашао, да се перијоде на исти пачин повраћају. Целокупни резултат његових мерења може се овако истаћи: Растење у дужииу деце најмање напредује од краја августа до свршетка новембра, нешто мало папредује од овог времена па до краја марта, а свој максимум постиже од конца марта па до половине августа; у летње доба деца такође расту најбрже. Од прилике обратан је случај са растењем у дебљину (што ми са нешто нетачнијим изразом замењујемо и тежину тела), што баш највише расте у јесењим месецима (од августа до новембра). Та је посматрања контролисао Шмид-Монард (лекар у Хали на Сали) на халским ђацима основ') Погпуни иреглед о свим тим мерењима даје дело од Л. Хеш-Ернст, Ше когрегИсће пш1 Ј^зИ&е Еп1\\ г 1ск1ип§ (1ез 8сћи1кт(1ез, I. св, ^егрг^, 1906., Хетшсћ.