Školski glasnik

лист за школу и учитеље

Бр. 7. у Новодо Саду, 15. агфила 1910. Год. III.

САДРЖАЈ : Шта ће учитељетво? — Закон акцелерадије и појачавање сенворичког надражења, од др. П. Радосављевића. — Образовање воље, од Ж. Благојевића. — Данашња јавна настава у Немачкој. — Педагошки преглед: Образовање женскиња у Јапану. — Школа и наставч; РеФорма народног школства у Аустрији. — Манхајмеки школски систем. — Школе за покушај. — Р1емачки радник и образовање. — Учитељетво: Учитељска дотација у Хрватекој и Славонији. — Практичне обраде: Увод у неограничени бројни проетор. — Преглед књига: Код ујка доктора на селу, од др. Макса Окер-Блома, превела Јулка Јањићка учитељица. — Белешке.

Шта +*е учитељство ?

На свима линајама развија се све жешћи покрет и изборна ап.тација за избор иосланика у народни сабор. Бнће кандпдата свакојаке могуће боје и сталежа. То просветно тело наше имаће свега, само неће имати у довољној мери представпнка наше просвете. Веће ироније од овога не може бити. Тамо, где треба да је огњиште са којег ће букнути пламен просвете, тамо где треба да се поевети пијвећи део времена унапређењу наше народне просвеће ности, која је усредсређепа тако рећп у натој основној настави, ту ће се чути реч многих пзлишних чланова, а неће се довољно чути реч наших иросветних радника, јер једва ако један пли двојица уђу у сабор. И ми још декламујемо о неким тежњама за унапређењем нкродне сросвете. Ми истичемо сваки час како нам је стало до неке иросвећености. На дугачко и на широко расправљамо о неким партијским просветшш програмима, а кад дође време да се просвети да што је њеоо, онда ће за њу да адвоцирају сви, који је у животу поштују само но снољашњој Форми, само с тога што морају, да се не назову назаднима, а реч о њој, и у њену корист пеће водити они који позпају њену душу. Тако смо ми већ одавна радили, па зато нам тако и папредују народне ствари. А кад су учители подизааи глас да им се даде заступство и у сабору, онда се од њих изнуђавало и милом и силом да одустану од тих захтева, јер то није родо-

љубиво. Седамдесетих година утицали су на учитеље да дају изјаве, да нису з& сталешко заступство. И данас ћете читаги како се размахују у даној прилици, иартијска ограничена и себична гледишта, како чују да се учитељи уједињују пегде и споразумевају у корист учитељских школских интереса, те их немилице погрђују и ктеветају лично и у свима другим правцима, приказујући тај њихов рад као неродољубив, неприЈ&тељски и издајнички према народу. А у ствари ко је неродољубив и непријатељ народу, пего те нартијске галамџије, које за љубав партијских и личних интереса својих партизана све имају пре нред очима него народну прпсвету и корист од ње ио народ. Народу приповедају маркове конаке и приказују учнтеље као себичњаке, а овамо за пајбмтнији услов народног унаиређења, за оросвету, толико се у одсудном моменту сећају, као ма и за какву другу споредност. Тамо, где се баш никако пе може водити посао без људи, који представљају коло просветних радника, у народпом сабору где је управо све друго сноредно, а просвета главно, ту баш неће битп опих представвика, који би најизразитије изнели шта треба народној просвети. Али да, блће адвоката! А пеки од њих рекли сујош нре десетак и више година: „Па нашто нама учнте^љи у сабору, адвокати могу школску ствар исто тако добро заступати као и учитељи. Они ће се „дати