Školski glasnik

Вр. 15.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 262.

Учитељство. Ревизија учитељског пензионог закона у Угарској. Фонд је основан на основу 32. законског чланка 1875. године. На основу овога закона одређен је -мпнимум пензије од 300 фор. а максимум од 400 фор. После 16 година решава сабор, да одржавајући минимум после 40 година службовања, припада учптељу пензија у пзносу његове потпуне плате. Ово пзгледа, даје велик напредак, но у стварн је само обмана. Јер треба знатп, да је тек једно-две-три варошп бпло у којпма су учитељи имали више од 400 форпнти. Плата је тек после подигнута, а петогодишњи допдатци се добивају тек од 1. окт. 1898. 1907. је било последње уређивање плате. Побољшала се и у неколико пензија, јер сад се већ и канторска дужност урачунава. Но ово је све минимално. Недавно.је одржана седница управног одбора за учитељски мировински фонд. У питању пензионог фонда министар је поднео извештај чије су знатније тачке ово: Чиста актива је крајем 1908. год. 28,549.178 К. Приход активе 1907. године је бпо 1,004.441 К. Број примљених чланова бпо је пак 27,056. 1908. издатци су бнли овп: 2,938.261 К у име пензије з.а 4.178 учитеља; 1.495,116 К удовпчке припомоћи за 3.921 учитељку; 149,206 К за 1.505 учпт. сирочадн. Фонд има неутеривих уплата 2 милиона 173.965 К. Занимљиве су пак ове своте: васпитање учитељских сирота појединце стало је у дебрецинском сиротишту 580 К, у кечкеметском 694 К, у колошварском 757 К а у ходмезевашархељском 809 К. Извештај је, разуме се, примљен једногласно, јер је министар обећао, да ће у будуће имати у виду пзречене примедбе. Министар је требао поднети по обећању из 1907. године десетогодишњу т. зв. математску биланспју. Но нпје зготовљена. Мпнистар се извињавао, да су овом сметали XXVI. и XXVII. з. чл. из 1907. год. Извпну је одбор узео на знање и дао министру поново трп године за састављање биланснје. Овим је н ревизпја пензионог фонда онемогућена за три годпне, а то је жалосно. „ТЈј Когзгак" велн: „Учитељство сме п може с правом тражити, да престане већ јед-

ном патријархална админпстрацпја овог фонда за чију администрацпју даје учитељство из овог фонда не мнн.е него 185,001 К." Дакле за трп године не може бити ревизије, али што више нека буде говора о њој, па ће се слошки постићи: а) да се све године службовања рачунају а да служба траје 35 година, б) право на пензију да почиње после 5 годпна, в) да се у пензпју урачуна п станарпна, г) да удовица добија целу пензију. Д. Р. Слободно удружење мађарских учитеља, покренуло је поново лист „1Јј Когзгак", који је 1907. год. престао излазити. Начело је овог удружења да на модерну основу поставп школу и наставу п да поправи морално и матерпјално стање учитеља. Ово удружење стојп на становпшту, да школе треба да се подржаве и да у њима не буде нимало вероисповедног карактера. Основна школа да се прошири на осам разреда, садашње грађанске школе да се преудесе потпуно модерно, те да послуже као продужење средњнх школа, с једне стране за економију, привреду п трговину, с друге стране да спреме за сва она звања, за која је данас потребан испит зрелости у средњем заводу и у вишој трговачкој школи. На место садашње две врсте средњпх школа, да се установи једна средња школа, која ће спремати и за в пгтт е науке. На основне школе Да се продуже доњи течајеви економских, баштованских, виноградских и привредних школа, а на грађанске и средње школе горњи, течајевн тпх школа. Учитељске школе да се наставе на грађанске п средње са два течаја п нарочито да буду практичног смера. Професори средњпх и грађанских школа, да имају свеучилпшну спрему и да задобију више праксе. У погледу унутрашњег уређења, да се у наставној основи впше положи важност знањнма прпроднпх и друштвених наука, него хуманнстичкпм предметпма. Наука вере да се укине у школи. Место тога, да се уведе у основну школу и у доње течајеве школа средњег степена, наука о моралу, коју бп предавалп пскључпво светски предавачи. Старп језици да се предају само на свеучилпшту. У основној школн и школама средшег сте-