Školski glasnik

Бр. 18.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 324.

дагогији уоиште, као и са његовом иедагогијом. Тако исто упозорујем га и на остала Мојманова дела, Лајеву „Експ. Дидактику" и остале његове списе. Штимпфелов превод Холове „Адолесценције" такође ће му добро доћи. Без дубоког познавања ових дела ми ћемо и надаље јести туђе огризине и климати главом на сваки систем дидактике, који се не оснива на помној и научној штудији ђака и модерних захтева друштва и културе. 12. Овакав рад не би се смео ограничити на једну особу, а поготово се не би требао публпковати пре него што је прошао кроз руке не само једномишљеника већ и начелних противника. То је метода писања уџбеника у практичклх Американаца, па зашто и ми да се једном не отресемо немачке сугестије п да се не одамо американском упливу слободе мисли и рада. Школски Савет задужио би и Српство и нашу народну педагогију кад би сваке године слао неколико даровитих и вољнпх учитеља да проучавају теорију и праксу школовања у разних културних народа. Та нова генерацпја педагошких штудената зацело би развила нов укус у дидактици, критика би била објективнпја и на већој висини, а књижевна пед. дела била би оригиналније и перманентнпј е природе. Др. Паја Р. Радосављевић.

Б Е Л Е Ш К Е. Гости из Србије на прослави Конвиктовој. У прошлом броју случајно су изостала имена неких. гостцју из Београда, с тога доносимо поново. Бпли су ови учитељи и учитељице: Ђ. С. Којић, Мих. Стевановић, Мпх. Станојевић, Нпк. Соколовић, Пера Ђурић, Милутин Станковић, Крста Јонић и Милева Антоновићева. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио је у н о в е м б р у т. г.: од Његове Светости патријарха српског г. Лукијана Богд а н о в п ћ а, заштитнпка Српског Учитељског Конвикта у Новом Саду, приликом освећења нове зграде Конвикта 1000 К прилога. — Од Српске Штедионице у Новом Саду 25 К нрилога у место венца на одар своме првом председнику пок. Пери Р а к и ћ у. Од Душана К а т и ћ а, учитеља у Нештину 7 К чланарпне. — Од Марка Мићића, трговца у Инђији, у име уписнине п чланарине 102 К. — Ћлра

Каракашевић, ум. учитељ у Н. Саду скупио на свечарима код Миливоја Каракашевића, књиговође у Брестовцу добровољна прилога од Маре Коњовић 1 К, Шандора Коњовића 1 К, Мате Нешића 1 К, Тшре Каракашевнћа 1 К, Јове Коцкара 1 К, Миливоја Каракашевића 1 К, Фенцел Јанка 20 фил. и Стевана Нађа 30 фил., свега 6 К 50 филира. — Од Дра Стевана Малешевића, адвоката у Новом Саду 22 К чланарине. — Од Душана Грујића, трговца из Тем. Сигета 2 К прплога. — Од Испдора Спасојевића, јеромонаха Привине Главе 5 К прилога. — Од Милована В. Танаспћа, трговца у Тешњу 3 К прилога. — Од Ђоке Михајлов и ћ а, учитеља у Новом Саду 2 К свечарског прилога. — Од Паје Латинчића, месара у Новом Саду 20 К чланарине. — Од Љубице Стефановић, рођ. Стојановпћ из Новог Сада у спомен пок. сестре Олге П е тк о в и ћ, умировљ. учитељице из Ст. Бановаца 20 К прилога. Промене у учитељству. За учитеља у Бајши постављен је нривремено учитељ Милан Ракић из Новог Сада. Велики просветни савет у Босни и Херцеговини изједначио је плате подручних учитеља са платама државних учптеља. То уређење ступа у живот 1. јануара 1911. Привременим учитељима одредио је плату од 1000 К док држава даје својим учитељима само 900 К. Установио је петогодишње доплатке укојесе рачунају све годипе службе без обзира натојелп служба прекпдана или не. Тако ће се рачунати годипе службе и оним учптељима, који су служили и препроглашења уредбе. Просветнп саветустановиојеидисциплинарнаправилазаучи- теље, која ступају у живот 1. јан. 1911. год. Плату главном школ. надзорннку изједначио је Савет с платом професора на државним средњпм школама. Израдио је нацрт о уређењу правних одношаја учит. особља у вишим девојачким школама, као на државним школама исте врсте и упућен је одбору сарајевске општнне на изјашњење. Нацрт уредбе о квалификацији и беривима епарх. референата послаће се епарх. саветима на приволу, да се тако једнообразно уреде правни одношаји свих епарх. чиновника. Ради ширења ппсмености и просвете, расписаће се стечај за три путујућа учитеља, којп ће битп званнчници просветиог Савета,