Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЈ1АС11ИК

Стр. ш.

љу резултата истраге, спроведене од стране архидпјецеззлпог школсгсог одбора као и доиупе пстраге од страпе Школског Савета, проглашује се пстп учител> крпв због тешких днсциплнпарнпх преступа, почпљепнх тнме, пгго је посејао раздор и мржшу и позавадпо дотле мирно срнско стаиовшпнтво у Дал.у, пгго је занемарио своје школске дулшости честим изостајањем од школе, а своје изостанке нпје могао оправдати, даље и тнме, што је грепшо у избору дпсцпплппарппх средстава за децу, као н. пр. ћушањем женске дсце, п најпосле тпме, што је у много прилика засведочно суровост у своме попашаљу па се то посведочнло п код школске деце, те је, узевши у обзир отежавајуће околпостн — потто је већ био кажљеп прво н другостепепом казпом за телге дисцпшигаарне преступе, али без успеха — кажњеи сада тежом другостепепом казном: ускраћењем једпе трећппе учитељске плаће му за једну годину дапа п осуђен уједно па сношење нстражних трошкова, с тпм, да ће за поновпи доказапи преступ бптп суспепдован. — Кр. земал>ској владн п земаљском сабору у Загребу поднеће се иредставка протнв нове закопске осиове о уређењу учптељскпх-берпва обзпром на устапову те основе о прпрезима црквенпх оићпна за пздржавање школа. — Наређеио је, да се у петом и шестом разреду новосадскпх српскпх пародних осповнпх школа имају одмах оделити мушка и женска деца. — Одређенје главнп школскп референат, да одмах снроведе нзвнђај у иакрачкој српској учитељској школи поводом пријаве професора ]з. Б. ида ио томе о целом стаљу завода пзвепггај подпесе. — Подељеп је Петру Радаковнћу, суилепту у српској учптел,ској школн у Горњем Карловцу, тронедељнп допуст у сврху полагања професорског пспита.

Преглед књига. Ђуро Ш-тадијер Најглавније тешкоће у учитељском раду. Цетиље, штампапо у КрЦр. штамнаријн, 1910. стр. 48. Цепа 0.80 перпера (-10 повчића.) Овај рад педавно добих од самог аутора, школског надзорника у Црпој Гори. Писацје једапод млађих педагошких радиика, и својом вол,ом, својим Истрајннм радом обећава много пашој п опако сиромапшој педагошкој књн-

жевности. И ако се ппсац у многоме. ослања па нашу традпцпјопалну педагогпју ипак је оригиналаи, јер зпаде вешто да среди своје мпсли, п да локалшне добре н лоше стране нашег школског п просветпогзкивота. Оиипје задовољап с опим што пмадемо. Његов дух помно пнпа нулс данашп,е школе н вешто н модерпо преппсује педагошке рецепте. Одлпка ове мале кљиге и лежн баш у томе, што кроз н,у провејава велпка нада у пдеалиу мпсију пародпог учитеља, и што прстом указује где и како да ти пародпн ипонери нађу прнстаппште свог потпуног н иепроцељивог задовољства. Ево кратке аналнзе тог списа. После уводних речи о главним чиниоцпма у васпптању (природа и друштво, прелази се прво иа потешкоће које потичу од учнтеља. Овде се помпње: 1. Усавршавање учптељево, које се оспива на самообразовању. Ппсац с правом захтева да поред лепе књижевпости иаш учитељ „треба да је уиозпат и са сваком новппом па свом стручном послу," јер опај „којп се иовуче п само обучава децу, строго се прпдржавајућн уџбеника, који друго пе чита, ннти друкчпје радп иа свом усавршавању, посел,ачн се и запуштп." Због тога се траже учпт. удружења и учит. оргапи. 2. Примери, особито па дому, јер се у породнцп деца науче много чему, што је доцпије тешко и школи искоренитп." Али пример треба да даде и учптељ, јер „и одлнчни ђацп пемарни постану кад им је учитељ немаран." Шта вшне, „учптељи су па првом месту позванп, да ратују нротив корупцнје, а шпре етичке идеје." •>'. Интерес. У првом реду учитељ треба да жпви за свој позив оп „је дужан све легалпим путем предузети, да заштити своје школе иитерес." 4 Високоумље, т. ј. нстипскн успех учптељ постпже само онда, „ако све радну своје време ио плапу, који је израђеп према педагошкпм припцппима." 5. Метода, која. треба да је (а) елемеитариа, (б) природна, (в) очигледна, (г) нроста, (д) непосредпа, (ђ) бптна, (ж) логички смншљена п (з) методички распоређења. За овнм се говори каква треба да је иастава (поступпа, наиредпа, запнмљива). Ток паставе дели су у догматичкп и генетпчкп а овај други