Školski glasnik

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 112.

нема свога стана, где бп свог корена имао, где би му се мисли враћале, сређивале, чији би му се особснн утицај у душу ужљебио. Стан му се и не мбже назвати станом, у њему ие може да се осећа као код своје куће, губи му се из душе многа таква њежна црта, коју ћсмо наћи код других слојева народних. II ништа нема, што би својим назвати могао, не тако као што је то пре било, кад јс п најсиромашнији имао комадић земље своје, пар животиња, нешто сиротпње своје, која би га целом душом његовом себи привлачила, Размишљајући о могућиости п задацима општег народног васпнтања, хпта мн увек мисао на ону слику, коју су нам 8отђаг(; п други живо насликали о одношајима сиромашног радиичког сталежа. Без познавања тога бадава нам је и размпшљатп о васпитању, за осиовну школу бадава пишемо наставие планове и истичемо јој наставне циљеве, а нарочито бадава се лаћамо васпитавања деце такове судбине, ако не знамо за њпхову судбнну п ие позпајемо им душу њихову.*) Кад пак за све то знамо, кад нам је то.добро познато, можемо ли држати да је школско васпптање могуће за такове, за које се односно домаћега васпитања може рећн, да га п не познају, па дакле п ие учествују у васпитном утица.ју његовом? ! Овде то непитам, да ли се таково стање допада или пе допада радиичком оцу или матери, само факт треба констатовати, нас у овом случају само то занима. Ако из тога изведемо закључак, да је васпнтавање на степену основне школе тешко, било би од користи и занимљиво да знамо, како, се деле школски полазници према занимању родНтељ-

*) А заиот « јнко је ве познлјемп ! Рочи 8 01111) аг 1-ове су чотините: „\Уп\ (Ие л\'јг 1п .чаНег 8е1ђ8%в1аШ§кеИ; аи{ (1ег боппепвеНе (1ез Геђепв с1аШп\\'атк1е1п, ллнззеп ја зо 1|1ићуеш§' уоп (1еп ^тоззеп Ве1с1еп ипс! к1ешеп Ргеис1еп с1егег, сНе јш 1)ипке1п всћгеНеп, тг кеппеп (Ие Гећепз&елуопћеНеп с!ег ргоззег луптт1е1пс1еп Маеве инвегег Мц1нп'§'ег ун'1 зеШесћ+ег, а1в <Ие с1ег ЧУаћсће ос1ег с!ег 81п§а1езеп, (Ие ипв уоп §езсћа1'(%еп КеГаеМеп ћезсЈшећеп ши1 1оп ге18епс1еп Оебсћа1'(:81еп1еп 111 с1еп гоо1о§'1зсћеп ОагГеп зо^аг ^е/е^ц'!; луегАеп. Лћег луапп већеп то етша! ећуаз.уош с1еп Рге1е1ат1; с1ез снц-епеп Гапс1ез? \Уапп зећеп л\-1г. те ез уоп Та§ апГаи^, лт1е ;ез Ит уегћгт^Г Пт епгИ&к ?" —

ском п имовном стању њиховом.**) Без таквог псказа нећемо пматп јасан преглед својих ученика. II иначе ће свака школа другу н другу сразмеру иоказати, те тако ће за сваку иоједину школу бити и друкчија мера могућности систематског рада т. ј. мера којом ћемо дознатп уколико јс могућан при дотичној школи систематеки рад. Сразмера ће бити другачија још и по томе кад узмемо у обзир у каквим породичним приликама живе деца интелнгентнпјих отаца имућннјег сталежа а впшег звања, јер добро нам треба промислити, да о грађанским породицама смемо изрећи, да се о души своје деце впше и паметиије старију но што то могу да чине сиромашни радници. Еада све то узмемо у обзир тек тада јасно впдимо питање систематског васпитања и тек се ту види заиста важност личности учптељеве. Јер успех васпитања баш на томе се и оснива: уколико се учитељ зпа да нађе, да унесе у случајно груписане прилике, како уме да прибави важпости начелу у датнм околностима, које му педагогика дајући директиву његовом раду општим цртама обележава. II посматрајући то ма и са најтачније стране надати нам се треба, да ће та лична снага знати осигуратп успех школском васпитању. Међутим ћемо то за извеспо да тврдимо, да, пошто етвари тако стоје, школа самазасебеие може бити лек против свих оиих невоља које њу у раду њеном спречавају. Школско васпитање не може никада рачунати на то да постигне унапред истакнути му циљ, пошто на душу васпптапикову и онда утичу неповољне прилике, када иде у школу, те одношај двостраног утпцаја опредељују од школе независне случајности. Тако ћемо доћи дакле донде, да се због детерминантне, ограничавајуће снаге животних прилика не можемо надати успеху школског васпитања ни од чега другога, до ли од учитељеве личности. Та је мисао она што подиже, пошто показује вредпост човекову, важиост учитељеву. Али уједно побуђује и на извесно **) \У. 8отћаг1 (спом. дело) рачуна, да -у Немачкој од становнпштва 67.5% могке ее рећи да је пролетарпјат.