Školski glasnik

ШНОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 10. У Новодо Саду, 30. доаја 1911. Год. Ш. САДРЖАЈ: Појачка дужноет. — Физичко растење и доба адолееценције. — 0 могућности сиетематеког ваепитања. — Поетанак „1Лк. Уредбе" од 1872. год. — Уредба за дотацију забавиља, учитеља ооновних и виших дев. школа, проФ. учит. школа и надзорника. — Школа и настава: Војничке вежбе у основним школама. — Из праксе : Како сам учио једног аналФабету. — Срееки зборови : Седница управног одбора новосад. среског учит. збора. — Седница учит. збора будимске епархије. — Белешке. — Позив срееким учит. зборовима. Појачка дужност.

После стогодишње борбе падоше већ једном сво предрасуде и нађе се коло људп, да отворено узме у своје руке решавање о учнтељзвој појачкој дужностн. Већ кад смо у својој борби дотле стигли, да заинтересујемо за то питање млађе коло разборитих народиих првака, сматрали смо то као један мален успех. Не поричемо да је свакоме, ко није учитељ, тешко било загазитн у решавање тога пнтања, јер традпције иекадашњих примитивних времена п њихових појмова, толико су окупирале све редове нашег друштва, да се тешко било пробити кроз ту густу маглу која је била обвила то питање. Али наиослегку после истрајног рада на решавању тога питања, дошли смо ипак до повољна резултата. Српски народни црквеин Сабор у седници својој од 9., (22.) јуна о. г. решио је при донашању Уредбе о дотацији наставничког особља и питање о нашој појачкој дужностп. Према решењу Саборском усвојен је у тој дотационој уредби § 5. који гласн: „Ако учишељ врши појачку дужност у цркви на јавним богослужењима, припада му посебна годишња награда, према погодби са црквеном опћином." Затим је међу прелазним одређењима усвојен § 19. који гласн: „Учитељ основне гиколе дужан је вршити појачку дужност јј цркви још за три године, пошто ова уредба ступи

у живот, онако како је до сада био обвезан." А поводом тпх усвојених параграфа, Сабор је донео ову одтуку: „У свези са § 5. усваја се предлог одбора за предлоге да се III. С. позове, да§ 17. т. 3. и § 18. ал. 1. Дисциплнпарннх правила за учитеље од год. 1.876., према установама §§ о. и 19. ове уредбе нзмени. Усваја се уједно у свезн с тим параграфом другп део предлога пар. посланика г. Млад. Пилића, да се позове Митрополијски Црквени Савет и Саборски Одбор, да у споразуму са Школским Саветом учине потребиа расположења, како ће се појање у цркви после 3 године у ред довеети." Тако је једном и Сабор као закоиодавно тело, рекао своју реч у овоме питању. Оно што су претци иаши муком прешли пре 40 година добило је једва једном живота. Неодлучност Сабора од 1871. поправио је Сабор 1911. и као што се с прпзнањем сећамо оних слободоумних поеланика са тог Сабора од 1871,. који су то питање отворено заступали у корист народне просвете и учитељства, тако с признањем бележпмо слободоумље н одлучност оних народнпх посланпка данашње Саборске већине, који су правилио схватили ово питање и у интересу школе и пародне просвете свелн га у оне граннцс. у којима треба да се креће