Školski glasnik

Бр. 12.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Стр. 224.

нако са речима „са сликама", али свакако ситиије него „Буквар"). То иак, што је иисац у букварски део уметнуо (међу велика слова) седам штива, што је пред III. део истакао реч ОкштапуоЈс, а што је од оних седам штива три илустровао, то још не значи, да је букварски део илустрован. Особито кад се узме у обзир, да иисац у тим штнвнма није у првом реду дотична велика слова обрађивао, као што је требао, него је тај захтев, како нзгледа, баш сасвим испустио из вида (Нигде не обрађује сва насловна слова иа чак нема ни једнот од оних великих слова, која би требало у тим штивима обрадити, једпно у последњем има једно Ђ и у ирвом су само 2 од 9 пасловннх иста. — Али зато има 81^ једног и истог великог слова, утри штпва нак ни пема ништа друго, него само велико А!) Према томе је ова књига назадак у сравњењу п са Терзиновим букваром (о другима и да не говоримо), иа чак и у сравњењу са српским букваром истог накладника, јер тај, пако друго не, има бар оних уобичајенпх сличица код малих слова — иако ни у томе ннсмо стигли чак ни Чутурила. С-аме слике су, према приликама, већпном добре и добро израђене, а нма их према српским читанкама понешто и нових, које су, скоро све, још и боље него оне заједнпчке. (Наствиће ее ) Ђ. П. СеПепе, 1.ис1еп: Ез^мззе Л'гте зсгепсе рес1а(Јодгдие. Тл>.ч јаИз е1 1ез 1огв с1е ГвЛисаНоп. Рапв, А1сап, 1910. XIV. стр. 393. Педагогику, коју је написао Целерије, као гато сам вели, није исдрпио, доситница извео, некоја питања, као устројство школа, наставних планова, гаколске хигијене итд. само се укратко дотиче, зато и назива своју књигу нацртом иедагогике. У уводу разлаже појам педагоке, циљ васпитањаи социјалну улогу његову. Критикује разне деФиниције које су почевши од Платона па до данас ваепитању дали фолозофи и педагоза. Не задовољава га ни деФиниција Кантова, ни Спенсерова, нити Хербартова. По њему васпитање није ништа друго, да ли спремање детета за онакав живот, за коЈи родитељи његови држе да је најбољи. Да за тај постане што прикладнији, да се временом гато боље узмогне ггрилагодити околини евојој, родитељи му намерно уирављају развит-

ком психологаких наклоности. Та деФиниција има само практичну страну, недостаје јој подједнако како моралног тако и метаФизичког становигата. Из те деФиницаје излази, да васпитање има три главна чиниоца: васпитача, индивидуу, коју васпитавамо и околину, која увек утиче на васпитање индивидуе, а према којој се индивидуа прилагођивати мора. Писац опгаирно разлаже улогу та три чиниоца. У другом делу своје књиге разлаже разне процесе васпитиња, држећи се строго начела која је у првом делу развио. Он не прави разлике између моралног, умног и телесног васпитања, него га дели на Шихолошко и логичко васпитање. Логичко васпитање учи оним истинама, које су нужне да би постићи могли известан циљ живота, а психолошко васпитање. развија психолошке индивидуалне снособности, разум, осећање, вољу и карактер. Најважнији део овога последњега и центар целокупнога васпитања је образовање вол>е. Дело Целеријево париска академија наука нашла је за вредно да награди. Б. Л. Немачка педагошка штампа. Немачких педагошких листова има свега 441, од тога је у Немачкој 345, у Австрији 64, у Швајцарској 27, у Руеији 1, у Америци 3, у Азији 1. По садржини разликују се овако: А11§'етеше 8сћи1 шн1 ћсћгег/с^ип^ем 135. МШ;е18сћи1, ћоћегез ипс! ПосћзсћиКуекеп 26. КаиГтатвсћез, уелуеН)]. шк! 1ап<1\У1г1ксћаШ. 8сћи1\уе8еп 13. 8сћи1аи1'81сћ1, 8сћи1уептаНпп°\ АтЉ. 8сћи1 ћ1аиег 37. Гас1а§о«1к, 8сћи1ргах18, НПГтззепбсћаДеп 92. ХеНксћгШеп Гиг <Ие е1пхе1пеп 11п*етсћ18Гасћег 62. (Од ових су: За веронауку 9, за језике 10, за математику и природопис 10, земљопис 3, повесницу 1, цртање и наставу у вегатинама 10, за стенограФију 3, свирку и невање 3, за наставу у ручном раду 5, за гимнастику 8). ГогГнМип^ввсћиГуевеп 11. Ћ г еЉНсће ВН(1ип§ 10. Таићбћшппеп ипс! ВНпс1еп\уе8еп 4. Уо1к8ег21ећип§ ипс! Уо1к8ћНс1ипо; 13. Ећета пн(1 8с.ћи1е 7. Ји§еп<Ииг80г§'е, К1е1пк1пс1егрЛе§е и. 8. \у. 16. Других 15. Код овако обилате и разноврсне немачке педагошке штамие, лако је разумљиво што школа