Školski glasnik

Отр. 240.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНМК

Вр. 13.

васпитавање дечје немамо времена. На жалост п сувшне се осећају тешки трагови овога зла. Идући састанак је заказан за светлу среду, у Будимпешти, са овим програмом: Пре подне ће се проучавати просветне установе у престоници. После подне седница у Текелијануму. 1. Оспец. наст. плану. Светозар Радашин и Стеван Стојић. 2. Пословник уч. збора, Лаза Терзин. 3. Практична радња с децом: Светозар Радашин. 4. СавеШовање о стању народном. 5. Саветовања о метшдским поступцшш у свима предметима. После тога је, по предлогу председника решено, да се свима предавачима изрази протоколарна захвалност на марљивости, којом су израдили своје радове за ову зборску седницу. За тим је председник захвалио свима члановима на учествовању и истрајном раду. Исто тако и свпма присутним гостима на њиховој пажњп, којом су пратили наш рад. Тиме је завршена ова прва заједничка седница учит. збора будимске епархије. Као што се види расправљало се о врло многим и врло важннм стварима, Учитељство је показало, да стоји на висини свог задатка. Сад је на другима ред, да покажу: колико им је стало до учитељства. школе и народа. Дао би Бог н срећа, да се са те стране схвате интереси народни онако својски, као што их је схватио овај мали, ал свесни уч. збор! После овако напорног, ал пздржљивог рада, после подне у 3 ч., био је заједнички ручак у врлоугодном вар. локалу код „ Круне". Ту смо видели многе угледне грађане Србе из Мохача. Заслужују наше најсрдачније признање на оној доброј вољи, коју су показали тнме, што су с нама заједно, до краја истрајали у нашем раду. Види се, да су то добри Срби, који знају добро, шта им је срп. нар. учитељство и шта им вреди срп. нар. школа. У оваком друштву били смо на окупу до 6 ч. по подне. Пошто смо се сви заједно фотографисали, почели смо се разилазптн сваки својој кући. Отишли смо с тим блаженим уверењем, да смо преживели један велики дан и да смо одужили један велики народни дуг. Камо те среће, да се можемо и чешће састајати на оваке корпсне договоре! б. (18.) маја 1911. г. ЈизШЈа.

Прегл?д књига. (Наетавак). Кереб тадуаг ,.АВС" ез о1уазокопуу апетта°-уаг 1аппуеМ е!епп перјвкокгк II. овгћИуа ггатага, вгегкевг^еМе 1?2кги1уеу Јапоз а готђоп ј >'(>1\ ке1. 8гег1> 1аш4о кергмп^егеИ »•уакогкј 1бко1а ^ашЦја. — Мађарски Буквар и Читанка са сликама 7 за II. разред основних школа, у којима наставни језик није мађарски, саставио Јован Искруљев, учитељ вежбаонице правосл. сри. вероисн. учитељске школе у Зомбору. КатЈосга, 1910. Карловци. 8гегћ ко1оз1оп пуопи1а к1а(3а,8а. Издање Срнске манастирске штампарије. Ага 50 ДИсг. Цена 50 нот. Остале нримедбе тичу се директно ппсца, и односно оцењивача. Ако добро знам, они су састављање те књиге поверили Искруљеву. И ако се мора иризнати да је Искруљев томе захтеву према приликама доста добро одговорио — не може се порнцатп, да би тај задатак н много боље решили били онн, који се дуже времена баве тим послом и који су по старој насгавној основи и израдили били уџбеннка, само што су им ти враћени, јер се је чекала нова наставна основа. Ако је пак Искруљев у нече.м можда био и везаних руку (рецимо да велпка словамора засебно обрађпватн птд.) онда тим више пада кривица на оне, који нису дозволили ни конкуренцију нити критичку реч другим нозванима — а сами нпсу чак ни — очи отворили. Искруљев се буквар пе држи фономимике што је упутство*) у првом реду и категорички прописало (за нас то значи препоруку, које се међутим не морамо држати - - ако нмамо што боље). А није ни чпсто иисочитање, што је то упутство прописало — (за оне, којн не знају фономимпке. Него је то комбинација азбучпих система, развитак онога, штојекод нас Терзин на мој потстрек**) већ започео, *) Краткоће ради тако ћу звати министарско упутство издато уз иаставну основу мг-.ђарског језика за немађарске школе; еаму ту основу зваћу „законом," јер је то саставни део државног закона **) Ја сам још пре 10 година покушао издати нове уџбенике. Мислио сам етуиити у додир са оним учитељима који су (колико сам могао знати) за израду појед-иних уџбеника најспособнији. Таво сам исправио и допунио Терзинов ЗемлЕ.опис за III. разр. те се зб»ог тога иетакло и моје име на корицама у облику, у ком је то Терзин нашао за добро. (и то је Школски Оавет забранио — те је читаво подузеће запело). За мађ. буквар сам Терзину само идеју дно (коју је већ и Гро извео за ону децу, која иознају латиницу) и моје груписање слова — али је већ и он од те у многоме одступио.