Školski glasnik

Стр. 336.

ШКОЛСКП ГЛАСНПК

Бр. 17.

бурно се одазвале том закључку тг френетнчки аплаудовале. Ово уклдање важи за Беч. Посланик учитељ Сајц, тражио је после овога, да се допусти оним учитељпцама које су морале напустити место због удаје, да могу опет доћи до својих места. Чудновато је да је целнбат срушен прво тамо где је имао највише отпора. Сад — вели један чески лист — клерпкали и клерикалнн сељаци кукају. Баш као п у нас за појањем. Нови школски закон у Луцерну. У кантону Луцерну у Швајцарској прнмљен је летос нови школ. закон на којем се радило две године! Главна новина је у закону увађање седмог разреда у настави осн. школе; у земљорадничким крајевпма осгаће 6 разреда, али с обвезом да преко зиме иду деца још на два течаја. Максимум деце у једном разреду је 60 (пре је било 70). Спрема учитеља трајаће четири годнне. Плата учитељска је повишена; после 40 година службе учитељи и учитељице добивају мировину 65% од постигнуте плате. Споменик руском педагогу Ушинском подићи ће се у Петрограду. На ту цељ купе се прнлози по целој Русији. Клуб немачких земаљских посланика у Моравској решио је 7. нов. о. г. у својој седници, да се енергнчио заузме за уређење учитељских плата.' Обзиром на велпку невољу учитељску, клуб је решио да одмах на почетку саборског заседања пуну акцију покрене да се учнтељима дозначи скупарински доплатак. Енглеска за своју децу. Управа лондонског грофовства пздала је наредбу, да осповне школе не смеју бити удешене за више од 40 деце, а забавишта највнше за 48 деце. Па девојачкнм школама у Лондону учи се у последња три годпшта, како се негују мала деца телесно и душевно. Реорганизација основне школе у Данској. Монистар просвете сазвао је конференцију да се посаветује о реорганизацији школа а уз то о питању школског надзора. Комиспја је довршила свој посао и иодноси о свему мишљење министру. Један дански лист доноси као главније тачке из нредлога комиснје: 1. Уплив свештенства нашколу престаје. Укида се надзор епископски и с.уперинтендантски. Пастори остају члановн месних школ. одбора, али вирилно председничко право њихово пре-

стаје. 2. За надзор здравствени у школп предлаже се, да ее за сваку општпну установн место школског лекара. 3. Служба учптеља у цркви је добровољна и његова приватна ствар. А11тес1 Вте! велики психолог и педагог фрапцуски умро је недавно у 54. год. Смрт његова велики је губитак за француску педагошку п психолошку науку којој је посветио сав свој. живот. Био је уредник „Г Аппее Ј )8усћо1оо-Г«|ие," где је објављпвао своје научне радове и резултате својих научних покугааја. Издао је читав ииз научнпх дела, од којих су чувена: „Увод у студију експерименталне психологије," „Проучавање експернменталне пспхологпје," „Душевни умор," „Вкснеримеитално студирање интелигенце," „Ненормална деца" и др. Он је бно управптељ лабораторпјума за физиолошку психологију на Сорбони у Паризу и може се рећи творац експернменталне педагогике у Француској. Пре 10 година примио се председништва „Слободног удружења за психолошку студнју детета" и бноје душа том удружењу. Његовим подстицајем п под његовим надзором изводплн се покушаји п посматрања дечјег памтења, душевног умора, дечје интелигенције и т. д. У последње време нарочито се бавпо Проучавањем ненормалне деце и умно заостале, те се за ове његовим заузимањем основали у Паризу помоћни разреди, чему је посветио много рада и заинтересованости. Његово име остаће вазда у везн с развнтком пспхологије н експерименталне педагогике у Француској. Учитељска криза у Италији. Министар просвете у Италији тврди, да тамо 822 школе постоје само на артијп, јер се у њима не држп настава с тога што нема учптеља. Број учитељских кандидата спао је са 3500 на 2500. Мпнпстар држи да будући учнтељи треба да се сиремају на средњим а не учитељским школама. Број учитеља и учитељица но разнпм државама износи: Учител.а уч.итељица учитељица о' 0 У Сдруженим Државама . . . 6.300 76.348 92-3 У Енглеској . . 16.200 60.300 71-5 У Италији . . . 18.600 21.800 63-5 У Француској . . 65.370 49.400 46-7 У Аустрнји . . . 51.500 20.000 28'7