Školski glasnik

Стр. 358.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Преглед књага. А1"Ггес1 ВЈпе1: Без Гс1е'ез тоЛетез зиг 1ез еп1'ап1з. Рапв. (ВЉ1. сЈе рћИоз. всЈепННгЈие.) Стр. 344. • З'б0 К. Бине 1 је познати старн радник на пољу експернменталне психологије а који уједно сталпо одржава најтешњу везу са педагогпјом. Он већ годинама радн у једном педагошком лабораториуму, ког је сам устројио са смером за педагошке опите, покушаје. У јелној париској гаколп скупио је грдно емпнријско градиво. У горе означеној књизи његовој веома занимљпво и лаким стилом излаже стечена своја опажања. Психологија и иедагогпја између]себе често су на ратној нози. Психолог пребацује педагогу, да не пазп на доба дечије и да једном мером мери оне, који су на различитим степенима свога развитка. Најтежа крнвицаје у томе, тпто педагог тачно не посматра, што је може бити н истпна, и даде се разумети свугде, где су разреди нреоптерећени и ирп наетави у гомпли, у маси. Па тако не може ни да упозна дете, не уме на њ ни да утиче. Главна ствар је дакле испитивање способпости [1уре ГпШеФле!] , телесних (добар вид, слух итд.) и душевнпх функција. Према томе стварајмо вели Бине — наставне планове, не пак обрнуто. Учинимо то, што пспхологпја наговешћује педагогији да је могуће. Стара педагогнја чини све обрнуто. Пуна је теолошких посматрања што се односе на циљ васпитања. Само се оннм бави, што треба да се чпни, не пак с оиим, што се може. Отуда је онда оно, да је педаготија која се оснпва на психологији иа чисто с тим, али често заборавља, нашто служи. Један правац псто тако може да постане једностраним, као и другн. По Бинеу нпр. циљ васпитања је адаптација — прплагођивање, навнкавање индивидуе према околшш. Зато каже: „Г есо1е зе јиде раг зез сопзециепсев ровГзсокагез". Вредност гаколе впди се на онима који су стуиили у жпвот. У томе се мало претерује, пошто добро школован човек доцније у безбројној зависности индивндуалног живота ие долази до циља. А гакола другачијим, вишим хоће да направи будући параштај од пређашњега т. ј. од онога, да се само према данашњем а ) Ова рецензија је стигла уредништву „Шк. Гл." пре смрти Бинетове.

животу уирављати знаде. И сами нараштај хоће да буде културна — сила, хоће пут да показује, с тога школа треба да нстакне за свој циљ такав рад, којиће се на шири круг протегнути. Заннмљиве п језгровите су му остале главе. Узмимо на пример испитивање разума. Ту пстпче четнр становишта: сотргећепкшп, туеШшп, сНгесНоп и сепвиге —- што бп српскп значило: појпмање, схватање, домишљање, управљање н надзор. Са таковог становишта обрадио је целу гаколу своју, почевгаи иосматрање деце од три годпне па до петнаесте. Колико живота п проницавости се се скрива у њнма! На сваки начин, кад сравнимо озбиљније производе експернменталне педагогије ппр. Мајманову Експерименталну Педагогику са његовом, француски дух је са својнм згодним мнслима, досетљивошћу својом у супремацији над немачкпм писцем којп је у своме делу све систематизирао. У разумевању живахности, покретљивости дечије која је само 'детету својствена, која се вечитим свежим бојама огледа на њима, Бине се показао пронпцавим посматрачем. Не можемо, а да на ову књигу не обратимо пажњу оних, којп хоће свесно да граде своје педагогаке тежње ради бољег разумевања дечијег. Б. Л.

Б е л е ш к е. Акција новосадских учитеља. Прошлог месеца је по заједпичком регаењу, цело новосадско учптељство без разлпке вере и народностн, корпоративно посетило овдашњег жупана и градоначелника п замолпло их, да се заузму да се побољша учитељски материјалнп положај (2000 К основна плата п 560 К станарина), Вел. жупан и градскп начеоппк обећали су, да ће свом снагом потпомоћп овај учит. покрет. Од Срба учитеља били су Г. Грбнћ, М. Ћосић, И. Малешевнћ, Ђ. Петровпћ, Д. Гужић, Ђ. Гајпн, Ј. Каћански, Чонкић, -Ј. Марковићка, Ј. Ћурчпћева, Д. Томпћева. Гроф Тиса и учитељство. У очи опгате учитељске скупштнне у Будимпешти, расправљао се у клубу „странке рада" прбрачунминистарства просвете. Том прпликом заузели се два посланика п за уређење учитељскпх плата. Министар просвете гро® Зичи признао је да се у овој ствари треба и мора учинити, но