Školski glasnik

Стр. 389.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 20.

Добпвање алкохола или шпиритуса изводи се домоћу ове три промене: прво се створп течност у којој има гиећера, то ври и бдлива се алкохол. На што се троши шпиритус ? (За горење и правп се од њега ракија.) Причај како се добија шпиритус! 5. Сушење кромпира. Иако се кромшгр иажљнво чува у подруму нли трапу, лако се догодн, да ночне трунупг. Израчунало се да од по мнлијона метерскпх цената кромпира. пропадне 10?© са труљења. Да се од тога сачува, почели су људи да га суше н да га осушеиог дају стоци. У вештијих и напредннјнх људи има већ машнна за то, а у нас људи баце кромппр у топлу белу. пећ (алп не јако тоилу) да мало ностоји. Причај о труљењу и о сушењу кромпира! 6. Употреба. На машпни сушен кромпир раствори се у брашно. То брашно се меша у хлебац. Хлебац у којем пма тога брашна врло је кусан, лако се варп и дуго остане свеж (влаш). Сувнм кромпиром хране се свнњн, коњи п краве. Свињи се њнме врло добро ухране, Нарочито је боље даватп малим прасицима печен кромппр, него куван, јер од куваног добију глисте, а у печеном угине свака клица која би шкодила лшвотињн. Покушалн су људн да и коње хране таким кромпнром, па су у томе уштедили 40% зоби. Сушењем се још већма подигла вредност кромпиру. Причај на што се троши сушен кромпир? За усмено н пнсмвно поновљањв. 1. Опншн гомољицу што расти у земљи. 2. Зашто је лишће перасто? 3. Причај о најлепшем делу биљке. 4. Како је нлод удешен? 5. Производња и нега кромиира. 6. Вађење и чување кромиира. 7. Штеточине на кромпиру. 8. 0 животу кромпира, 9. На што људи троше кромпир. 10. Вредносг кромпира у домазлуку. 11. Како се добпја штирак. 12. Како се прави шпиритус од кромпира. 13. На што се троши штирак и шппритус. 14. Како се суши кромпир. 15. На што се у најновије доба троши кромгшр. Поговор. У означеним задаћама има оби-

лато грађе за писмено вежбање. За ово треба датп ограппчепе задатке. — Прн понављању дају се задатци и за цртање н. пр. Нацртај једну гомољицу кромпирову! Нацртај један цвет, лпст! 0 машпнерпјн којом се суши кромпир ппје потање говорено, јер је учптељ неможе показатп у слпци, а речима је пе можс онисатп да оппс буде довољно цојмљив.

Преглед књига. \'ог1атп <Ј (ш гиг Етјчгипд гп сИе ЕхрегтепГеИе Ра&адодгк ипс1 гкге рзусћоГодгзсћеп Огип<1Гадеп, уоп Егпз ! Меитапп. ИтеИе Вапс1. Бејргј^, ЛУЛћеЛт Еп§е1тапп, 1907. Стр. Л т П.-[-467. Ово је друга свеска епохалног дела у најповнјој немачкој педагогпјн, дело, које је на површпну истакло свога аутора, сада професора у минстербершком унпверзптету. Проф, др. Ернст Мојман данас је нема сумње у оном моменту, када свечано у јавност предаје оснуће научне педагогије, о којој су толико сањалн велнки светскп педагозн, као: Чех Коменски, Швајцарац ПесШалоци, Немац Хербарт н Американац Хол. Да је Мојманово подузеће нау чног карактера о томе говоре његовн критичари, па били они ма којег сбјаи кроја, застуиали онп било коју иедагошку и филозофску школу. Примедбе које му се стављају нису фундаменталне природе, већ поједипости, које су носве разумљиве кад се узме у обзир да је експернментални део иаучне иеДагогнје тако рећи у повоју. свом. Др. Мојман иошао је тешким али сигурним путем, пут,. ког су досад преко главе претуриле. све научне дисциплине. Професор Вунт у једном своме научном чланку („Чнста и нримењена исихологија", у својим „Раусћо!о§18сће БГисИеп", 1909.) вели, да су Мојманова „Предавања" прави феникс модерне, научне педагогије, науке, која се до данас налазила у. добу, пгто је психологија ирен;ивела пред научном појавом Фехнера и ХелмхОлца. И занста, Мојмап се може назвати оцем нове педагогије, као што је Вунт то исто у психологији. 1 ) Ал на ствар. Према мом мишљењу о.ва друга свеска вреднпја је п практичнија од *) ( равни мој р«д: „Увод у експериментнлну педагогију, I. св. о^обито претпоследњу главу": „Оци модерне иедагогије." Ово ће дело иза^и у три евеске, а у едицијама хрв. нед. књижевног вбора у Загребу. .