Školski glasnik

Стр. ЗТУ.

ШКОЛОКП ГЛАСНЛК

Вр. 20.

је Шк. Савет, а да ли је то еве оеновано и на учењу наше- цркве, то би био делокруг другог стручног тела — Синода даодреди. Но како Шк. Савету председава иатријарх, који је и Синоду поглавица, како у Шк. Савету суделује у раду п један члан свештенства, то је чак и то несмисао, да се са догматичне стране критички расматра веронаучно градиво н носле ЈБеговог установљења у Школ. Савету. Евентуапио то би имало емисла само у спорним случајевима. -Једино Школ. Савет и то уз мишљеП)С учитељских кругова, може бити меродаван да одреди колико ће се градива узети у вероиаучној настави, које ће се одабрати и иа којп начин обрађивати, јер Школ. Савет позиаје прилике у којима се иаша иастава креће, 011 је иозван да према тим прнликама утврди могућиост обраде у иогледу обима и он је меродаван да проиише сиетем рада на том пол.у, те у оквиру тог система да ироиише и начин којим ће се сва та настава извести. -Јер у колико се претпостав.ва, да ће Школ. Савет чувати дух иравославља, у толико се исто тако мора претпоставити и то се п с правом тражи од њега, да ои као стручно тело водирачуна о сувременом правцу и захтевима паставе, те да неће доиустити, да се један предмет фаворизира на штету других предмета, без чијег недовољног знања ученик управо не може постојати као члан друштвене заједнице. А више је него сигурно, да би у томе било убрзо погрешака од стране Синода, јер представници цркве и до сад су показали да су приврженици старих наставних траднција, под којима се катихизиси у својој опширности и тешкоћи сгила меморирали до крвавога зноја, не водећи рачуна о нанредним резултатима иедап »шке науке и о захтевима који поничу из тих резултата. Ио још већи зап.тет се рађа, ако се мисли да под Синодским уређењем наставу у веронауци предаје учитељ. Учитељу може бити претпоставл.епа власт само његова школска власт. Синод није учнтел>у никаква власт у служби и не може му ирописивати сам самоетално ни шта ће, ни колико ће, ни како ће иредавати науку о верн. У-

путства п наредбе у том правцу, учител> је дужан извршивати само оне, које му изда његова школска власт. Неиознавање, пак, методских н дидактичких принципа у настави од стране оних органа, који би у име сипода утицали на наставнички рад учитељев у границама веронаучне наставе, довео би до судара, којима не би било никад краја п где би ее чесго и сам Школ. Савет морао заложити у корист очувања сувремених начела у настави, те тиме ирема становшптима и нзвештајима Синодских органа доНи у спор и са Синодом. Треће је питање о иадзору над наставом. II ту је меродавна учитељу једино школска власт. А да бп ту било великих трзавица, то је већ до сад показао једаи конкретаи случај, којијепосле коначног решења код Школ. Савета, вођен баш духом садаппвег Синодског Устројства, дошао н пред Митрополијски Дрквени Савет, (у носледњој седници) где је и после ограде против Синодског Устројства, ипак упућен Спноду на решење н тиме и покрај ограде против Сииодског Устројства, ииак празната компетентност Синода н у решавању оних иитања у веронаучној настави, која се тичу методске стране, у чему Синод не може имати никад ираво на компетентност, до год је настава у свима правцима поверена стручном школском телу, чији је делокруг у том правцу стекао своје право не само природиим гшложајем као највиша школска власт, него и иајвишом потврдом много пре, него СинодскоУетројство, и чије право на управљање целокупном насгавом није обескрепљено потврдом Синодског Устројства. Но рађа се шггање, како стоји у томе случају цела ситуација онда, ако Синод обвеже свештенство, да предаје науку о вери? У том случају би Синод имао дисциплинарну моћ над нредавачем. али ни у том случају Школ. Савет, не би се могао одрећи свога права одлучивањаи надзора у којем ће се обиму предавати наука о вери и којим начином. Јер што је Синоду чување догмата и канона, то је Школ. Савету чување оних наставних иринцииа, који наставу чпне благодаћу