Školski glasnik

Стр. 42.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

словенском учитељском конгресу у Прагу 1908., било је на истоме око осам хиљада учитеља из разних словенскнх земаља и око пет хиљада одабраног ираптког грађанства, тридесет универзитетских професора, а ни једног — свештеника. Осми даи конгреса, одржан је и конгрес свршених учитељских прииравника из Чешке. Било их је око пет стотина. ЈеДан универзитетски професор рече младим будућим учитељнма ово: „Ви ћете загазити у куће ратарске, да посмотрите чистоћу, ред, рад, домаће васпитање деце и т. д. Завирићете и у гостијоиу, да посматрате свога сељака и тамо, те да му лечите његове можебитне страсти, уживање алкохола, карте и т. д. Али вам саветујем, млада браћо моја, да не завирнте у ону гостпјону, у коју залази свештеник, јер ако попијеш чашу пива, тужиће те, да си попио двадесет и ти ћеш да страдаш, па ће мпоги од вас изгубити под терором независност у своме раду". Тако је тамо заоштреиа борба. Приг. Стеван Радић. (Свршиће ее.)

Педагошки преглед. Централна педагошка библиотека у Лајпцигу. (Сотешпв- ВШипд). Највећа педагошка библиотека је у Немачкој, бпблпотека под горњпм називом. Она је добила име по Ј. А. Коменском (Ра<1а§о§Ј8сће 2еп1га11)ЉИо1;ек-Сотеп1и8бИНип"'). Она пма око 160 хпљада свезака и 25 драгоцених рукописа и надмаша све европске педагошке бпблиотеке. Основао је 1872. год. Лајнцшнкд Учит. Савез (1^ејрм§'ег ГЈећгегуегеш) по иницијативи својег члана Ј. Вее^ега, а у спомен 200 годишњице од смрти Ј. А. Коменског. Задаћа је тој установи постављена, да буде изворпедагошким нисцима у раду и даљем научном развићу. На 20. скупу немачкпх учитеља у Хамбургу у мају 1872. изнео је ту мисао Хуго Вебер, рекавши: Централна педагошка библиотека мора бпти наш арсенал; она мора чувати оружје, којим ћемо задобити педагогицн право као самосталној науци. Још дуго морамо чекати, док немачка влада уреди високу школску зграду. Нека слободна нници-

јатива учитељског удружења, подигне тај сиомеиик солидарности пемачких учитеља, споменик наших општих тежња п заједничког рада. На познв Лајпцшлког Учит. Савеза, одазвала се удру/кења другпх места и за три године бпблиотека је имала већ своту од 5.700 марака и 10 хиљада свезака. Год. 1874. притекла јој је у помоћ варош Лајпцпг и од то доба развитак библиотеке напредује гигантским кораком. Већ 1880. год. имала је она 20 хиљада свезака, 1886. г, — 40 хиљада, 1889. г. — 50 хиљада, 1901. г. — 100 хнљада, а 1909. г. — 152 хиљаДе. Тако је брзо напредовало п издавање књига члановима на послугу, те је 1909. г. достигло знатан број од 27.600 од чега је око 55%' издато књпга у разна места по Немачкој. Прираштај библиотеке је просечно годишње на 6 хиљадабројева, од којих впше од половпне долази бесплатно од владиних издања, научнпх установа, пздавача, редакција нпрнватнпх особа. Знатан део у библиотецп чине уџбеници, наставпи програми и извештаји, дисертације н издања виших школских завода. Од 1905. г. библиотека се налази у својој кући, која јеподигнутз варошкрм помоћу. Зграда је удешена за 400 хнљада свезака и треба да смести прпраштај књпга за будућих 30—40 година. Буџет библиотеке је 20 хпљада марака (у 1901. г. — 9 хиљ. м.), од овога дају око Ф/ 2 хиљада учитељска удружења немачко, саксонско, лајпцпшко и др., неколпко хиљада марака саксонско и пруско министарство просвете п хпљаду марака варош Лајпцпг. На набавку п повез књпга издаје се око 5 хиљада марака на плату чииовницпма 6 ] / 2 хиљада марака. Библиотеком управља нарочита комиспја коју бира Лајицишки Учитељски Савез. Има 8 књпжничара. Библпотека ради 13 часова недељно: затворена је у нешколске дане и 1 месец дана у време летње ?кеге. Употреба библиотеке је бесплатна и допуштена свима особама, које се интересују за питања о образовању и васпитању. Књиге се могу употребитп у дворници за читање а н кући носити. Садржај библиотеке описан је у каталогу који је систематски сређен у четири свеске.