Školski glasnik

ШК0Ј1СКИ глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 7. У Новоде Саду, 15. апрала 1912. Год. 1/. САДРЖАЈ: Шта нае чека? — Наш народ и његова проевета. — Очигледносг и очигледна ередетва у рачунекој наетави. — Нов метод читања и писања. — Спољашње перцепције. — Педагошки преглед: Прилике украјинског школства и учитељства у Галицији. — Учитељство: Српски учитељски Савез у Турској. — Савез аустријских учитеља Удате учитељпце у ТПвајцарској. — Листак: Сличице из појачког живота срп. нар. учитеља. — Велешке. штд наз чена?

Никада није учитељство тражило помоћи из горопади, него га је увек нужда и иевоља нагонила да подигне свој глас, и да затражн олакшице и бол>у награду за свој претешки рад. Па и сад у 12-ом часу подигло се васколико учитељство целе Угарске, без разлике вере и народности, без обзира на карактер школе, сви једнодушно траже помоћи, јер је дошло до грла II даље се чекати не може. Само они који не зпају шта је сиротиња, којима се даје и шаком и капом, само ти не схваћају тај једнодушни вапај васколиког учитељства. Са нами учитељима поступало се од вајкада као са сталежом који не рачуна у друштву, који је роб своје многобројне власти и доста је времена протекло док је учитељство извојевало себи положај, каквог га данас заузима у друштву. Но још није доста. Још учитељство има силних противника, још многи говоре о учитељству као преко рамена и још су учитељи неким ограниченим назадљацима тек само „обични учитељи." Ево примера. Варабаш Вела посланик на државном сабору, држао је пре неког времена говор иа народном збору у Будимпешти, где је тај надувени господпн — који би требао да је изображенији него један „обични учитељ" — где је дакле тај господин избацио врло неслану шалу и доказао како мисли о учитељству. Рекао је ово: „Такова је та Куенова влада, као оиај прости сеоски учитељ,

који ни на једно надзорниково питање није знао одговорнти. Надзорник се најпосле разљутио: Реците ми, какав сте ви учитељ, који не знате ни на једно питање одговорити? Учитољ мује овако одговорио: „Господнне, кад бих ја за све оно што не знам имао плату, моја би плата била врло велика." Тај сатиричан тон, којим тај названи господин изговори ту глупу шалу изазвао је дабогме општи смех. Али му је уредник „Учитеља" и одшалио шалу. Међу осталим рекао је ово: „Штета је господине говорити тако понижавајућим тоном о учитељству, јер је данашње учитељство вољно учити, али кад се впди, да је у данашње време са 1000 круна немогуће живитп п да се данас и знање и незнање са 1000 круна награђује — онда је то што сте ви говорили жалоспа слика културног стања у Угарској и највећа ћушка баш за вас. Тамо где се тако мисли о учитељству, као што г. посланик мисли, тамо се није чудитн кад се још и данас сеоски свињар смаШра као власт учитељева." (Тешко да ннје помислио на наше автономне прилике). Не дозвољава ми простор листа, да чланак тај у целини изнесем, али га препоручујем садруговима. („ТапИб" 14. вгат). Многоме се можемо поучити. Свакако смо и сами криви што се с нами тако поступа и што су нам господари и онп који ни појма немају о школи и васпитању и који су јако испод нас. Али је понај-