Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗМ ШКОЛУ И УЧИТ1ГЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 11. У Новот Саду, 15. јуна 1312. Год. 1Ј. САДРЖАЈ: Жан Жак Р> со. — Продужне школе. — Нојам социјалне педагогије. — Машта — Учитељство: Срп. учит. конвикт у Н. Саду. — Учит. скупштина у Будимпешти. — Преглед књига: Извештај о срп. вел. гимн. у Н. Саду. Извештај срп. вел. гимн. карловачке. — Извештај о срп. вишој дев. шк. у Н. Саду. — Белешке.

Жан Жак Русо. Јеап — Јас^иез Коиззеаи 28. јуни 1712. — 2. јула 1778.

Јуна 28. наврпшло се 200 година од рођења Ж. Ж. Русоа, великога иолитичара, социјолога, филозофа и педагога. Учени свет слави у њему филозофа и књижевника, човек из народа поштује га као заштитника сиромашних п угњетених, гласника слободе и човечанских права, а сви га славе и узносе као пророка срца и природе. Русо је пример како се лични геније и покрај свих незгодних прилика пробије и изађе као победилац. Ж. Ж, Русо родио се у Женеви 1912. год. Своје рођење сматрао је „својом првом несрећом". Несрећа му се и догодила, јер му је мати у порођају умрла. Лоше васпитан, сувише раним читањем разних романа смео је скок, те га је вукло нешто у свет, а да је ишта сређеног научио и знао радити. У неком манастиру у Турину пређе у 16. години у католичку веру. Као учитељу музике није му се водило добро ни у неком свештеничком семинару, ни у Лозани, ни у Невшатлу. Но зато је годинама нашао заветрине код неке госпође Варенс код које је имао времеиа да студира латински језик и математику и већину модерних филозофа. После разних доживљаја у Француској и Италији дође 1745. у Париз, где се спријатељи с Дидером и другим енциклопедистама.

Овде се упознао и са Терезом Лавасер, с којомје невенчано живео 23 године п тек се 1768. венчао, а међутим своје 5 деце предавао свако како се роди у завод за находчад. Год. 1750. окрене му се срећа. Награђено му је дело: ГЛасош'« §аг 1е8 »сгепсев е1: 1е§ аг<;8, наградом академије у Дижону, која је истакла тему: „Да ли су напретци науке и уметности утицали штетно или корисно на чистоту наравствености?" Овим списом стекао је Русо на мах углед и ступио је одједаред у ред најславнијих француских писаца, јер му је стил био сјајан и спретан, духовит и свеж. Одмах затим други сппс „0 пореклу неједнакости међу људима" нзазвао је опште дивљење. У њему је упоредио дивијег и питомог човека; моје и твоје, својину и богатство, а последице надмоћи и силе које истичу из тога прогласио за изворе безбројних невоља. Кад је Волтер прочитао његове назоре, рекао је: „Нико нас ннје са толико духовитости начпнио животињама". Год. 1762. написао је дело: „Емил или о васпитању". Ово дело је и покрај својих заблуда од епохалног значаја, јер у њему Русо први пут по неком одређеном начелу приказује сликуједног целог човечјег живота. Чудновато је да су спнси Русовљеви излазили тада без сметње у