Školski glasnik

Стр, 304.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

решили и обвезали да поштују Божје заповести, али су их зато ипак често погазили. Сврха. — Данас ћу вам причати о томе, зашто су Израиљци тако дуго морали остати у пустињи. С тиме у свези учићемо о нади и гресима против наде у Бога. I. Излагаае. Најпосле стигоше Израиљци на границу земље Ханаан. Мојсије изабра Исуса Навина, Халева н још десет других најугледнијих људи и посла их да испитају, каква је земља. После четрдесет дана вратише се они натраг и отидоше Мојсију и Арону. Цео се народ беше скупио, а Исус Навин и Халев стадоше причати: „Ми смо били у земљи, у коју сте нас ви послали. То је одиста земља, у којој тече мед и млеко. Погледајте само плодове, који у њој успевају!" Они донесоше са собом јабуке и смокве и један велики грозд, који су два човека носила на једној обраници. Али осталих десет људи стадоше сасвим друкчпје говорити, него Исус Навин н Халев. „Земља, у којој смо ми били, — рекоше они — јесте рђава земља. Градовп су велики и до неба високим зидовима опкољени. Људп у њима јачи су од нас. У њима станују сами цинови. Ми смо прави скакавци према њима!" Тадаје цео народ почео да виче и да плаче. Сви Израиљћани почеше да гунђају против Мојсија и Арона и рекоше: „Зашто нисмо умрли у Египту или зашто не пропадосмо у овој пустињи! Наша ће деца постати пленом паших непријатеља. Боље је за нас да се поново у Бгипат вратимо. Напред! изаберимо себи вођу, да се натраг вратимо!" А Мојсије н Арон надоше на лнце нред народом да би га умирилп. Мојсије рече: „Немојте се плашити! Немојте их се бојати!" Мојсије и Халев рече: „Ми смо земљу добро прегледали (уходпли). Она је веома добра. Господ Бог је с пама". Али узалуд беше свако наговарање. Цео је народ беспо викао и хтедоше камењем засути Мојсија и Арона, Исуса Навина и Халева. Тада се на .једанпут јавн слава Божја у облику над шатором савеза и Бог рече Мојсију: „Докле ће ме овај народ вређати? Докле неће он у мене веровати после толиких чудеса? Послаћу мбру на њега и узећу многе са овога света. А тебе ћу учинити вођом већега и силнијега народа, него што је овај". Тада рече Мојснје: „Опрости зла дела, молпм ти се,

овоме народу по велпчини милосрђа твојега, као што си му праштао од Египта па све до сада". А Господ рече: „Ја ћу да им опростим, као што си ти рекао. Али реци им, као што живим, говори Господ, учинићу вам, као што сте ви то желели. Нека ваша телеса иструхну у пустињи; пи један од свих оних, који су гунђали против мене, неће видети обећане земље. Нико осим Исуса Навина и Халева. Али вашу ћу децу превестп и тамо. Оии нека добију земљу, коју сте ви одбацили. Четрдесет година нека они станују у пустињи, док не иструхну телеса њпховпх отаца." Тако се то и догодило. Израиљци су још 37 година лутали по пустињп. Свп они, који су изашли из Египта, полако помреше у пустињи и тек су њихова деца могла ући у земљу обећану. II. Тумачење. 1. (Шта значи надати се у Бога?) — Израиљцима је веома тешко било у земљн Египту, јер су тамо морали да раде најтеже послове и то само зато, да би их што пре нестало с овога света. Када је изашла страшна заповест Фаранова, да се свако мушко дете израиљско убије, муке њихове су превршиле сваку меру. Оне се више нису могле подносити. Зато су се топло Богу молили да их избави из земље египатске. Бог је послао Мојсија да би извео народ из проклете земље обећао им је дивну земљу, ако га буду слушалн п њега поштовали. Израиљци су све обећалп и кренули су се на велшш н тешки пут. Опасно је било усудити се па тај пут. Али Израиљци су ипак иошли, не с тога, што би се може бити и сувише уздали у своју снагу, да ће све опасности савладати. Оии су се надали од Бога да ће им он помоћп. Бог им је обећао, да ће их одвести у земљу, где тече мед и млеко, т. ј. у којој има доста меда и млека. Израиљци су сигурно очекивали, да ће Бог то своје обећање испунитп, па ма им какве велике опасностп на томе путу претиле. Надати се у Бога значи за сигурно очекивати, да ће нам Бог дати све оно, гито нам је обећао. (П. 188.) 2. (Шта намје обећао Бог?) — Бог је обећао Израиљцнма, да ће их увести у обећану земљу, да ће их избавити из тешкога ропства, ако се буду њему покоравали. И Бог је своје обећање и нспунио. Али шта је обећао Бог да ће нама дати?