Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

Бр. 19.

У Новот Саду, 15. децедобра 1912.

Год. I/.

СПДРЖПЈ: Наш народ п његова просвета. — Прошлост п садашњост експерименталне пснхологпје. — Соднјалне и пдеалне паклоностп. - Дечја лектира. — Школа и настава: Организацпја иомоћннх разреда. — Забавиште и школа. — Шта помаже успеху у школској настави. — Иптање у настави. — Учптељство: Уређењо учитељских нлаћа у Босин и Херцеговини, — Практичне обраде: Оглед из катихеза за IV. разр. — Из праксе: Говор у сномен крал»пцп Јелпсаветп, 0. (19.) нов. — Велешке. — Књпжевнп огласн. — Нове књиге.

ЈИаш народ и његова просвета.

XI.

Свештенство као сталеж и народна просвета. Свештенотво, које је као и учитељство у непосредној вези са народом и народном просветом, а као један од боље образованнх наших сталежа по школама, заслужује, као што епоменусмо, нарочиту пажњу. Од његове агилности у раду око просвећивања народа, зависи и зависиће много ускоравање народног препорода. Некада је сва иародна просвета стајала у рукама свештенства, а школа је била истоме сасвим подложна. За школ. закона 1872. у срп. вероисповедним школама и до школ. закона у Хрватској и Славонији изван Војне крајине, били су свештеници све и сва у школи. Какве је резултате та школа показивала у образовању деце и масе народне, видели смо. Али, такав беше онда дух времена и у -осталом свету. Можда би тако код нас и данас остало, да нпје настао преокрет код других народа. Дух времена закуцао је и на наша врата, шапнуо нам је, да школа не сме и не може више служити као народна установа, само једном сталежу, јер није само један сталеж позван, да даје директиву народном просвећивању, те прописује наставне планове. Чиниће то сам народ преко својих представника — сабора, те стручњака зато спреманих. Зато су нови школски

закоии власт и утицај свештенства свели на пзвесне границе. Наши школски закони су ипак оставили свештенству слободне руке у религиозно-моралном васпитању деце, а известан део дужности њихове према живој цркви, као што видесмо, особито при извршивању обреда црквених, црквеног појања, оставили сталежу учитељском. Параграф 212. школ. закона и за комуналне школе у Хрватској и Славонији даје црквеним властима права, да се преко протопресвитера обавешћују о религиозно-моралном стању школе, те у неповољном случају предузму сходне мере, да се исто поправн. У овоме поглављу не ћемо говорити о отицају свештенства на просвећивање омладине у осиов. школама, јер о томе већ беше доста разговара. Говорићемо о раду нашег свештенства на просвећивању масе народне, породица наших, са којим радом су или би били, велика помоћ и народној школи, који у толикој мери и не доспева, да препорађа старије, а овој још стоје на путу и разне препреке, које свештенству ништа не сметају, а и од учитељства би исте могли бар донекле отклањати. Колико је широко поље за рад свакога поједпнца, а камо ли сталежа као што је свештенички у народу нашем