Školski glasnik

Стр. Зб.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

иесретип снстем у државној управи. Оваком систему не требају добрн учитељн, него добри мађаризаторн н кортеши. Зато иатароши нмају уз школоваље, које траје колнко н учитељско, за посао мањи од учитељског по пет и впше пута толико прнхода, колико нмају учптељн. Народ треба да ноправи стање учптељско већ зато, да бп се поправпло стање наставе. Мп бн, право пмати своје школе са српским иаставним језпком, моралн много боље нскорншћавати, него што је код нас случај. Наше би школе морале бптп боље него државне, као што шака ердељских Саса има бољих екоиомских п другнх школа него држава и држава шпље своје пнтомце у њпхове школе. Нанте учнтељство морало бп показати већи смисао за своје стручно усавршавање, иего н1то га ио оппсу учнтељскнх зборова, какав је саставио баш г. 3., имају. Разуме се, да ће ослоббђењем од спореднпх дужиостн п бриге н за* саму егзистеицнју породице тај смнсао сам по себп иорастп. Што народ већма буде пазио своје учптељство, тпм ће оно бол>е вршитп своје дужностн; што учнтељство боље буде вршпло своје дужности, тпм !те парод јасннје видети корпст од школе п рађе за њу даватп. Народ као јачн требај да заночне, па ће остало ићи само од себе. А напредак школе је за иас овостране Србе жпвотно питање, услов опстанка. Том најважнпјем органу у нашем народиом жпвоту требало бн из целнне народног оргаипзма мнОго впше сокова п материјалних н духовппх, него што га у стварп добпва. Што је један народ малобројнији, треба да су му тпм већма развпјенији нбједппци. Што један народ има мање иолитичких права, бољб му школе требају. Нагаа је насушна потреба, да нам деца толпко знања попесу из основне школе, колнко га имају саска и чивутска деца, која сврше основне школе."

Из Школске Садооуправе. Нови законски предлог за преуређење учиШељских берива, ревизија мировинеког закона и службени правилник. Учнтељско удружење, Бачке жупанпје, сазвало је за 9. фебруар о. г. и одржало своју велику скупштпну у Сомбору. На тој скуп-

штиип, расирављани су горе истављенн предметн н донесене одлуке. У своје време, добно сам н ја позпв на ту скупштпну, те како су све те стварн и по наше учитељство питање живота, одлучим, да позовем седницу управиог одбора нашег среза, што сам п учинио. Кад сам у тој седници нзнео позив и дневнп ред овога, чланови одбора одлучише, да и овај срез буде заступљен на тој скупштинн са своја 2 пзасланика, који ће тамошњем председнпку предати извод записннка (ове одб. седнпце, којим овосреско учитељство братски поздравља и потиомаже борбу својпх другова и тамо донесепе одлуке усваја. Држим, да је постуиак одборов коректан тим пре, што је иредседник као изасланик задржао право клаузуле у одиосу на таке делове одлука, које бп ускраћивале право самоуправљања напшм школама. 11а ту учптељску скупштину, отшнао је са замен. председником п члан одбора Душан Ружпћ, а дођоше многн члановп, како нашег тако н осталих среских зборова, Замен. председник ће но дужностн у своје време затражпти одобрење среског збора за овај поступак одбора, а дотле, да бп свакп члан овога среза бно на чисто о чему се тамо радило п, да ли је одбор овај смео те одлуке ирнмити за своје, доносило пх у верном преводу, осим неких мање важнпх делова, којн су већ и у нашој уредбп предвпђенп п иристају за данашње време. Да пе бп у будуће одбор овај — с тога, што за оваке кораке нема мандата од збора, — морао седетн скрштенпх руку п носматрати тешку борбу својих другова и сапатника, држим, да бн у првој среској зборској седнпцп, требало ово нитање средити н нзвести на чистину. Па, док то не буде, ево овде нзносим све те одлуке. I. Одлука у погледу законског предлога за уређење плата: 1.) Нека се домовинско учнтељство — без разлике, — подели у 3 плаћевна разреда у: XI., X. п IX. не дотичући се одвојена бернва, која су му. иоједпни издржаваоци п закони одобрили; породични доплатак, да се протегне и на вероисиов. учитељство. 2.) Почетна плата од 1200 К пека се бригае, а место п»е, нека је XI. класа са 3