Školski glasnik

Стр. 37.

Бр. 2.

2.) Учитељ добија после 5 година службе 40% од плате, а по томе до 35 година 2%. Ко без своје крнвице постапе неспособан за службу, добија толнку мировину, да може иристојно живети. 3.) Учитељ доприносп једном за свагда по 2% од заслужене му плате, сваке повипшце. Годишљп редован принос, има се збрисатп. У место тог приноса, плаћа издржавалац школе 4% од учитељеве плаће као годишњи нринос у мировпнски фонд. (Ово одговара 12. тачци закон од 1875. XXXII. з. чл.) 4.) Нека се у мировину урачунава н стан, односно и накнада за овај: награда уиравитељска, за поновну школу, за шертску школу и за све споредне дужности, које учитељ буде вршио. На ове, плаћа учитељ 2—3% год. приноса у мировински фонд. 5.) Удова учитељева, добпја 50% од заслужене мировиие мужевљеве. 6.) Деца добијају по у 5 материне прпстојбе, која не може бити већа од Сирочад учитељска, добијају ио г / 6 очеве мнровине за васиитање им. Ову пристојбу уживају женска деца до 20 година, а мушка до 24. 7.) Блиски крвни сродницн учитељеви, које је он издржавао, на пр. мати, сестра и т. д. добијају после смртп овога 30% од заслужене мировпне. 8-) '4% од мпровине, уручује се члану породпце, којп сахрањује учитеља, За нрпстојну сахрану учптеља иеожењеног, ако нема никог блиског свога, стара се сам мировин. фонд. 9.) Жена и деца учитеља, кога дисцнил. путем са звања удале, не губе права на мировпну. Закључии рачуни мировинског фонда, имају се сваком учитељу уручити; адмпннстратпвним пословнма пстога, нма у претелгжној већини, учптељство запослено бити. Мировинскн закон, има се сваке 10. године, а у случају потребе 5. год. на основу новог закључног рачуна новој ревизији подврћи. 10.) Сви до сад већ умировљени учитељи п њиховс удове, добијају 25% додатка, на даиашњу своју мировину.

У часу, када сам предавао извод заппсника нашег ср. збора, нрисутни чланови ст. Бечејског ср. збора, изјавише солидарност своју са овим збором. Ж. Алексић, зам. иредс.

Преглед књига. Уа1ка пагосЈи ћа1кап§кусћ уе зуе11е ргаус1у. Харзгб М. Најпу. Сепа 20 ћа1. Но1еБОУ. 1913. КпШћукагбку гауос! 2аога1ка а Тиска. Овај сппс о рату балканскпх народа наиисао је нант добар познаник и учитељски друг Матија Хајни учител> и школ. уиравптељ у Јанковицпма у Моравској п иредседник Савеза еловенскпх учитељскпх друштава у Аустрији. Сиис има два и по табака обичне осмпне. У њему је братском спмпатијом приказано 1ератко а јасно, велико дело Срба н IЈугара за васкрс своје старе славе и величнне и за исцелење нетвековних тешкнх рана. Разуме се да се у тако уском простору, пе може много рећп и изнети, алп је у прнказаиоме изнето оно што је пајпотребнпје. У уводу упознаје писац читаоца укратко са повесницом Балканског . полуострва п са Словенима на њему. Затим говори о иавалп Турској у Европу, о паду срнске п бугарске државе, иаду Дариграда и по томе о страшном турском господству п злоупотребп своје надмоћностп за дугпх и иредугих нет векова. Износп утнске руског писца, Олега Бешчија, који је пре десетак година пропутовао Бугарску и Македонију, а затим приказује неиздржљиво иесносно стање под турскпм и арнаутским зулумима, чегајебила последица епохално дело за српску и бугарску иовеснпцу: Рат за оелобођење иотлачених и енохално дело за светску новесницу: Разорење османлцјског царства у Бврогш и уништење оног оркана, који је некад свој Европн снремао самртну чашу. Већи део овог сииса бави се о Србима износећи каква су мучења све подносилп од Турака п Арнаута, и каквим су легендарипм јуначким подвизима осветнли Косово, На крају књиге писац приказује Арнауте н Албанију. Иако је спис у кратким потезима приказао ове епохалие догађаје па Балкану, он ћс