Školski glasnik

Стр. 63.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

тету су потребна разноврсна кретања, да би развило својетелесне способности, оно мора досиети до снаге и окретности, да би се у свима животним приликама могло кретати према потреби. Природа нам даје дете као неподељену целину, као стварну органску јединицу с разноврсним способностима срца, ума и тела; она одлучно тражи да ниједна од тих способности не остане неразвијена. У детету се налази нагон на рад, на кретање. Оно се игра самим собом, игра се свачим. У овој непрестаној жудњи за кретањем, у овој игри детињој, даје нам природа праву полазну тачку, даје нам основ за чисте, елементарне и савршене назоре о телесном васпитању". Ич горњега се види, колику је велику важност Песталоци полагао на телесно васпитање. Види се један генијалан човек, који је имао таку јаку моћ опажања и тако оштар суд. -Јер његова начела данашњн модерни и физиолози н гнмнастнчари би потписали без и пајмање измене. Он је дакле на први поглед као добар психолог и педагог могао да завири на дно детиње душе те да нам отудаизнесе суштпну ствари које су тек у најновије доба дугим и доследннм испитивањем људи светскога гласа научно доказали. Песталоци се нијс осећао понижен, што би поред ума дечијег развијао и дечије мишиће. Има међутим код нас један добар део учитеља, који држи да је учитељу испод достојанства обучавати децу у гимнастици. Као мисле, гимнастика је ствар комедијашка, циркуска, која се тек онако случајно нашла у школи, јер људи који су састављалР1 наставне планове, нису могли да нађујош који предмет, па случајно гурнуше и гимнастику, тек онако да буде један предмет внше. За те учитеље не зна човек шта да каже. Да ли су нехатни према гимнастици, или не разумеју ствар. Можда и једно и друго, но ја бих ипак рекао у већој мери ово задње. У Немачкој пре 2 године уведен је и трећи сат гимнастике. Дуго је било дебате од ког предмета, да се одузме

тај један сат, јер се прописани број седмичких часова ни под којим условима, па ни са гимнастиком није смео повисити. И Немци, су ускратили немачки т. ј. матерњи језик за један сат на рачун гимнастике. Те тако у немачкој има данас 3 сата недељно гимнастике. Па и осим тога у многим покрајинама уведено је т. з. „ХећпттиЈеп-Тигпеп" за време одмора пзмеђу часова, не нзмеђу сваког, него само једанпут дневно. Ову повпну од ове шк. године увеле су и престоннчке школе у Б. Пешти и већ се хвале са великим и повољним резултатом. Валда да и не говоримо о Французима, Белгијанцима, Данцнма, Швеђанима и Енглезима, па тек Американцима. Код тих најкултурнијих народа основа је свом васпитању телесно васпитање. На зато и видимо жилаве Енглезе по целој куглп земаљској. Оп вам може да живи и у магловнтој Вел. Британији, и у жаркој Африци, и на северном полу, и у Канади, и у Аустралији и у Индији и свуда. Његов јаки организам свуда се аклиматизира. То је раса, која има будућности. — Па откуда је то тако код Енглеза. Ја ћу битп слободан да неведем само два трн иримера. Енглезу и у основној и у средњој и на високој школи главни је предмет шпорт. Сваки енглески ђак средњошколац или великошколац мора неговати бар један шпорт за јачање свога тела, Мора дакле или пливати, утркивати се, фотбаловати, веслати, мачевати, тенисовати, боксирати, крикет, крокет и т. д. радити. Они половину школског времепа често пута и више жртвују телесном васпитању. Па кад је Енглез још из детињства и годинама шпортовао, разуме се да је онда шпорт с њим срастао. Он кад се спрема из Вел. Британије у коју колонију цри паковању својих ствари можда ће све пре заборавпти него лопте, ракете и одело за тенпс. Енглез куда год иде, води собом и свога старог лечника, свој шпорт. Ето, тај га чува и у Канади и у Африци и другде — свуда. Па кад је тако у културном свету, што је код нас таки парлог?