Školski glasnik

Стр. 122.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

чан глас, одмах ће настојати да главне оеобине при артикулисању дотичног самогласа или сугласа учврсти у деци, изазивајући их да сама опажају где се који од тих гласова ствара и наводећи их, да изналазе тим гласовима сличне звуке у природи, који ће им постати помоћно средство за меморирање дотичног гласа. У корист овог меморирања неки су методичари нзумели називе и команду према самим артикулационпм местима тих гласова,* а неки су припустили да деца сама надену име дотичнпм гласовима опет према артикулационим местима,** али ја мислим да оно прво може сметатп самосталном раду при спајању тих гласова и каснијем првом читању, јер тако називање појединих гласова налпчп у нечем оном називању што је било код срицања. Држим, дакле, да би се највпше могло с називима у толико помоћи, док се не учврсти у деци познавање првих појмова где се артикулишу првих 8—10 гласова и упомоћ тога подсећати их на пр. за о уста као јаје, за с кроз зубе, за п на уснама, за м затвори уста, глас кроз нос, за н отвори усне, глас кроз нос, за т језиком на горње зубе, за и језиком на дбње зубе, за л одупри језик у непце па удиши (срчи) у себе, за ш усне надигни, шичи кроз зубе и т. д. Ово се све може маркирати и друкчије, према прилици како је учитељу нодесније и како му буде изгледало да је по његову децу подесније и појмљивије. Кад се већ постигне нека извесна окретност у томе, доста је у случајевима потребе, да се само кратко означи где се изводи артикулација сугласа на пр. горњп зуби, доњи зуби, кроз зубе, усне, непце, у грлу и т. д., али свакојако ово називање зависи према приликама у којима се налази учитељ, деца и настава, те ће сваки учитељ сам знатп узети у помоћ назпв који му затреба, било да га он сам згодно означи илп да деца сама измисле, али да то не буде стална или чак искључнва помоћ. Најзгодније је да учитељ децу одмах упозна где се глас држи, а прн шчитавању ће то још боље учврстити. Ја истичем ту реч држи, јер учитељ треба децу да навикне да глас у себи држе и не изговарају док се не дође до другог или трећег гласа с којим се шчнтава. Ако се ово не изведе, него се деца пусте да изговарају одмах један по један глас, или им можда чак и учитељ тако покаже онда неће бити ништа од тачног и иравилног фонетичког спајања гласова и читања. (Наотавиће се.)

* Круг,. Оливије, а у садашње доба Ото, Сивертс п Шпизер. ** ОоћеЊескег, донекле и Шпизер.

Школа и настава. Румуни за своје школе. Ових дана држане се у Великом Сибињу седнице румунског православног епископског сннода, под председништвом митрополита Мецијана. Синод се, како јавља „Келети Ертешите", највише бавио школским стварпма. Митрополит је у своме поздравном говору нагласио, да Румунн морају.бити спремни да поднесу сваку жртву, да би очували румунскн вероисповедни карактер својим школама. Пре четири године је спнод опорезао сву румунску интелигенцију просветним прирезом од 2 постотка на чист годишњи приход им, али тај прирез не доноси потребну своту за одржање румунских народних вероисповедних школа. С тога је синод сада одлучно, да тим просветнпм прирезом опереже све Румуне. Румуни су по величннп својих доходака подељени у шест група. Члановп поједпних група ће имати да плаћају годишње по 20 круна, десет, пет, две и једну круну, а опи најсиромашнијн по 30 потура у име просветног прпреза. Тај нов прирез одређиваће и прикупљаће црквене власти, а у случају потребе прикуцљаће се и помоћу политичких власти. — Тако Румуни. А мн? Наш патријарх прима поклоне од угарске владе на штету народних фондова. Нашп епископп, калуђери и подрепаши помоћу мунговске владе укидају манастнрску уредбу, те тако ускраћују наше школе, а дају калуђерским трутовима да харче народно добро. Продају у бесцење народна добра Јеврејима. Комесарчићи, подрепашн, по -опћинама подижу поповима плате н међусобно се награђују, а све на штету народне просвете. Жалост н срамота! Тако пише „Застава". Она дакле хвали оно у Румуна, што је пре 3—4 године код нас не куднла, него анатемисала. § 22. Нацрта за Школску Уредбу предлагао је ово: „Сиромашним општинама, које не могу школу ио пропнсима издржавати, даваће Шк. Савет припомоћ из фонда св. Саве. За снажење фонда св. Саве има се установити прирез од 6 потура по души за све Србе и Српкиње, даље прирез на директну државну порезу и то прирез од 3% на државну порезу од 1—50 К, прпрез од 6% на држ. порезу од 50—100 К, прирез од 8° /0 на