Školski glasnik

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 119.

довољно код куће раде. То је дакле кроз и кроз погрешно мишљење. Према томе гнмнастика би била нотребна само за „Г ћотте 8е <1ен(;шге"-а за човека седећег, који већи део свог рада и века проведе у седењу. — Ни један физички рад осим гимнастике нема пред очима правилно и исправно кретање и држање појединих делова тела приликом рада. Сваки физички рад осим гимнастичке има другу тенденцију, а никада усавршавање човечјег физикума. Код сваког је рада покретач новац. Раденик се труди, да својим радом дође до што боље плате, а при томе да свој физикум код дуготрај-ног рада поштеди што већма. Сваки таки постигао је савршенство у своме раду. Он пушта у акцију при своме раду најмањи део мишића, а и тај најмањи комплекс мишића труди се, да при своме раду (који траје неколико сати или често пута цео дан, па некад и више) опише што краћи пут, да би мање енергије употребио, те да би у толико више могао радити. Узмите да то траје много година или целог века. Па ето нас опет на неправилном развијању појединих делова човечјег тела. Ковач, који цео дан мора да млата чекићем, одиста врши тежак физички рад иако једностран. Његова рука никада се не одигне толико високо при том раду, колико се уопште може, а и треба, да би се тело правилно развило, а при ударцима никада се и не спусти колико би могла и требала. Он мора јако да еконохмише снагом, јер би га иначе брзо издала. Он не гимнастише, него ради, заслужује хлеб; гимнастичар опет има у виду увек и само физичко усавршавање целог организма. Из овог примера држим, да ће штовани читаоци најјасније видети разлику између рада и гимнастике. Из овога примера се по аналогији даде закључити и оно погрешно мишљење, да сеоској и сељачкој деци не треба гимнастика, него само варошкој и господској. На крају да изнесемо шта је то педагошка гимнастика. Ми смо видели, да се данас у главном две системе боре за назив педагошке

гимнастике. Горе смо јасно приказали у чему се састоји једна, а у чему друга гимнастичка система. У колико постизава свој циљ код школске деце и омладине једна, а у колико друга. Науком је утврђено, да је једино умесна, корисна, потребна и нужна шведска гимнастика. Она мора бити скелет, полазна тачка код физичког васпитања шк. деце и шк. омладине. Но, тиме није речено, ни то да у немачкој гимнастици баш ништа не ваља. Напротив, згодно одабране и комбиноване и многе немачке вежбе на немачким справама даду се врло корисно и згодно употребити, нарочито код старијих. Из свега наведенога излази, да је педагошка гимнастика онај (шведска или немачка) скуп гимнастичких покрета (узимајући овамо и игре), који је по нарочитом програму сакупљен и састављен за школску децу узимајући у обзир у свему физикум школске деце. Онај учитељ, који не поштује и не верује науци, нема права, да носи учитељско име. То би било исто тако, као кад би неко био поп, а не веровао у Бога. Учитељ, који је цео свој век посветио просвети и науци, не сме се затворити ни пред гимнастиком, која као што наведосмо има најдубљег корена у медецинским и природним наукама. Ако и не може сваки учитељ лично уверити се о овој или оној истини било у којој науци, он је ипак дужан, морално дужан пропагирати оне идеје, за које су научењаци светског гласа рекли да су цотребне, да су способне, да дижу народ физички, а само је: „тепз запа т еогроге 8апо".

Настава у читању с писањеш(ЊЕНА ВАЖНОСТ И РАЗНА МИШЉЕЊА 0 ЊОЈ). (Наставак.) Да би се, дакле, и према овој потреби неки известан распоред добио, потребно је да се писмена поделе по својој графичкој сродности, а гласови по својој фонетичкој односно физиолошкој сродности, затим да се упоредно из оба распореда комбинује један трећи, који би најприближнији био нашој