Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 10. У Новогл Саду, 31. (У \аја 1913. Год. 1/1. СВДРЖНЈ: Учитељу на посао! — Говор матурантима. — Школина декорација. — Учитељство: Срп. учит. конвнкт. — Практичне обраде: Телефон. — Из праксе: Прослава 11. априла..— Нреглед књнга: Лгсћју Гиг'(11е $е8атт1е Р8усћо1о§18. — Белешке. — Нове књиге. — Од уредннштва. Учитељу на посао!

Учитељу, већ је куцнуо дванаести час! Нови школски закон о побољшању учитељских берива, ступно је у живот. Тај закон нам доноси мрвице радости и много стрепње. Мрвице радости зато, јер мало, али врло мало поправља наше худе плате! Много стрепње зато, јер се тиме наваљује „нов терет на плећа нашег сиромашног народа". Тај „терет" је зато осетан, јер треба да се изда на — просвету! На жалост, онда се најтеже даје. У сиромашној будимској епархији је мало, једва неколико српских општина, које су кадре обезбедити учитељска берива према новом закону. Доста ће бити сиромашних општина и у вршачкој, темишварској, па биће их чак и у „богатој" бачкој епархији, које неће моћи удовољити захтевима овог новог школског закона. Шта значи ово, то не треба рећи ономе, ко живи од школе. Зато, без икаква претеривања, без увијања, без ласкања, сасвим отворено, од срца, искрено речено: на враши српског народа, алком црне и велике несреће, удара голема невоља! Учитељу, мучениче српски! Ти бедни створе, што си научио само патити и бринути се за — другог; тргни се и сад! Скини са себе одговорност, коју носиш пред српском нејачи. Јаукни искреним болом своје раскрвављене и бедом убијене душе. Викни болно, да се од њега погресу и оне велике и, сиШе душе! Заридај јетко и горко, нек

се најеже и они, којима је све мало и незнатно, јер у ситости својој и не појме шта је јад и глад! Заплачи се горко у име хиљаде оне јадне Српчади, која ће остати без српске књиге само за то, што се нико није за времена побринуо за њих! Заплачи се, ал не остај на томе! Тако раскрвављена срца, болом убијене душе и горким сузама иапуњених очију заиђи у сваку српску кућу. Заиђи и запроси видовдански дарак! Сваки нек пође; нико нек не заосШане! Јер знајте: ко још и сад изосшане, Ша.ј је свој рођени душманин! Ми смо мали и незнатни. Зато ћемо и ми почети у малом. Наш сложан рад ће бити „шетегПо" за свакога. За примером скромних учнтеља неће изостатп нико, ко се рачуиа да је пријатељ свог народа. Не треба слушати на оне, који фарисејски замерају увођењу „просветног пореза!" Ко озбиљно схваћа ситуацију, тај ће показаШи, шта ваља радити ? Школска маШица се мора створиШи, ако нећемо да дочекамо своју пропасШ. Учитељу, положи темељ школској матици, па ма било и од самих мрвица! Не клони, јер знај да је: камен по камен палача! Рок је кратак! До 15. септембра о. г. берива се морају обезбедити. Ко дотле не обезбеди оно, што иште нови закон, знамо, шта га чека! Зато и опет: УчиШељу на иосао! Заиђн у народ и реци му, да је српским школама куцнуо дванаести час. Од народа зависи, да их спасе.