Školski glasnik

Вр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 193.

школе као необавезан предмет, у којима се осигурају средства за школску кујну (и иотребни материјал) а тако и за награду учитељица. (У нас би се и ова дужност тражила из родољубља.) Ова наетава завешће се само у највишим разредима народних школа или у спојеним народним и грађанским школама, у највишим разредима грађанских школа, а где постоје једногодишњи течајеви уз грађанске школе завешће се у њима. Наставни план установнће земаљски школски савети. При установљењу наставног плана ићи ће се за тим, да се деца науче у школској кујни, зготовити што је могуће јефтинији, а уз то храњив обед, а узеће се у обзир привредне и друштвене прилике дотичног школског округа, при установљењу наставног плана и радног програма. Настава ће бити полудневна, а часови подељени на разне дане. Наставу у кувању и домазлуку надгледаће одређени надзорни органи, а ове ће помоћи госпође које су признате као веште домаћице и које се добровољно и бесплатно приме тога рада. При грађењу нових школских зграда по местима у којима се мисли основати течај за кување и домазлук, пазиће се да се саграде и потребне просторије за кујну, прање и глачање рубља. Према средствима која буду на расположењу спремиће се и поједине учитељице на течајевима за ту наставу. У Аустрији постоје антитуберколозна удружења. Она су саставни део Друштва за негу деце. Новембра 1912. год. био је скуп на новој универзитетској дечјој клиници. Том приликом је одржана једна анкета. У разумљивом предавању расправљао је том приликом проф. Пирке тему: Туберкулоза у дечјем добу. У погледу наставе у моралу осећа се јака потреба реформе. 0 томе је расправљао проф. Др. Фр. Јодл. Он тврди да је морално-религиозна настава овака како се сад предаје сасвим бесплодна, јер се она не примењује на додирне тачке правог живота. Оно што је чисто човечанско у старом и новом завету потискује се увек догматичним. Осим тога нови завет у својој етици има превазилажење наших моралних норми (комунистичке појмове о својини, забрану борбе за право, подцењивање рада и т. д.) У школи се учи „двострука истина": Каузалитет против веровања у чуда, трансцедентна против иманентне теологије. Настава

у моралу у школи, обзиром на велике културне задаће, од нреке је потребе. Колико би била потребна ваљана настава у моралу доказује између осталога и ово: С пролећа 1912. год. опет је стотинама швапске деце („8с1пуа1)епкшс1егп") у Фридрихсхавну отишло у најам. Ова деца су из Форарлберга и Тирола и траже преко лета посла код сељака у Швабској. Плата им је од 12—100 марака годишње; уз то добију два одела и шешир. Последње године отишло је тамо из Форарлберга 244 а из Тирола 200 деце за школу обвезне, овамо нису рачунати они који су појединце отишли. „Ово је једно бедно стање, против чега би требало влада да поступи", тако вели извештач. Таких прилика има, дакле, код културних Немаца који се Словенима силом намећу за туторе. А шта би они о нама рекли, да у нашим крајевима постоје још где таке мрачне прилике. Р. 5сН, „?и. ЈаНге5кепсН1" 1912.

Учитељство. Скупштина Срп. учит. конвикта у Новом Саду, одржана је у четвртак 27. јуна (10. јула) о. г. у заводским просторијама. Било је присутно 32 члана. Пре скупштине одржан је парастос умрлим члановима у николајевској цркви. Скупштину је отворио тачно у 10 сати председник Арк. Варађанин са добродошлицом и онда је поменуо упокојене чланове из прошле године осниваче: Вељка П. Петровића нз Земуна, члана управног одбора од постанка завода, Александра Белића из Дреновца и Ђоку Плавшића из Маркушице; потпомагаче: Јована Вујића апотекара из Новога Сада и члана надзорног одбора, Светозара Савковића, професора у миру, и- Саву Белића, поседника из Сентомаша. Изјавио је, да су имена ових покојника уврштена у друштвену читуљу и да су данас на парастосу поменути, а помињаће се и даље сваке године док ово наше друштво постојало буде. Наводи даље, да је покојни Вељко II. Петровић био ревностан члан одбора од постанка завода, да је учествовао при оснивању завода и да је иначе много пријатељевао заводу и помогао његовом унапређењу. Одбор га је у лицу своја два изасланика отпратио до вечне куће и