Školski glasnik

Стр. 301.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

иодЈсднако огорчена и истраЈна, кад су нападачи били с поља, или унутри у самом народу. Било је свакојако, али како је данас, не беше још никад. Зна се, да су на пр. саборске закључке, иоштовалн поједини управни органи наше автономије биле какве политичке констернације, али на жалост и грдну штету по несметани напредак просветни, данас устаде и ногом погази чак и саборско решење, као радњу врховног чнниоца наше автономије и то ко? једно сабору потчињено судпште: Митрополијски црквено-школски Савет. Овај Савет, не фермајући важност односних закључака ирошлог црквено-школског народног сабора IIо просветнн живот народнп издаде наредбу, — коју ниже доносимо, — те том наредбом * збрнса законско слово нашег сабора. Тим чином својим, показао је.данашњи м. ц. ш. С. велику смелост, а још више отворено нерасиоложење на спрам учитељства, као носилаца народно-просветног жнвота. У место да је м. ц. ш. С. наредбеним путом увео у практичну примену закључке прошлога сабора већ и до санкцнје, те и решење прошло н. ц. ш. Савета о дрвариеи, те тиме посведочио своју добру вољу за санирање на учитељство неправедно натовареиих дужности и побољшање њиховог материјалног стања, — он је без икакве мотивације издао наредбу, која уби остварене снове, који учитељство већ од више деценија, одржаваху у нади на ведрнје дане. Шта је дало повода м. ц, ш. Савету, није нам познато, али смело и отворено тврдише, да није судио но правди. Учитељство пак, опажајући се на опће симпатије у народу, а посебно на решење прошлог н. цркв. сабора и н. ц. ш. Савета, најодличније протествује против крњења својих зајамчених права, која ни највишом санкцијом нису санирана, — те ће порадити, да добију илп законску санкцију, или достојно одговорити на овај нападај протпв себе, како најбоље уме. Окружница другога одсека срп. прав, митрополијског црквеног и школског савета, упућена епархијским конзисторнјама у Угарској, у пптању учитељскога личнога огрева и награда за држање опће поновне школе и вршење појачкпх дужности. А<1 бр. 1173. п 1242./469. ех 1913. У питању учитељског личног огрева (огреварпне) и награда за држање опће поновне

школе и вршење иојачких дужности донеоЈе овај савет у седници својој од потписаног дана под горњнм бројем ову одлуку: „Има се саопћити свима епарх. конзпсторијама у Угарској, да све дотле, док позвани автономни чиниоци ие донесу посебну уредбу о уређењу берива српских нар. учитеља, важи и за срп. нар. школе XVI. зак. чланак од г. 1913.; а по јасном слогу тога закона учитељима п учитељицама ирнпада ирописана плаћа, стан (или станарина) и кат. јутра баште (односно 20 К отштете за башту), и да се само награде за настављање у привредној поновној и у занатлијској и трговачкој шегртској школн не могу урачунати у учитељска берива, обезбеђена реченим законским чланком. Према томе не могу се срп. прав. црквене опћине присилити, да сем обезбеђене плаће и стана (станарине) издају својим учитељима посебне награде за вршење појачке дужности, за држање опће поновне школе и огрев или огреварнну. Међутим, ако је који учитељ са платом по XXVII. зак. чланку нз г. 1907. и са евентуалним наградама за појање и поновну школу или огревом (огреварином) ужпвао већа берива, него што би по XVI. зак. чланку од г. 1913. нмао ужпвати, онда му се вишак нма и даље издавати све дотле, док унапређењем или автоматскпм поступањем не добије најмање онолику повишицу, колико припадајући му вишак берива износи. У осталом, срп. прав. црквеним опћинама стојп на вољу, да својим учнтељима горње награде и отштету из својпх расположнвпх средстава пздају." 0 томе пречасну ту конзисторију знања н сходног ноступања радн обавештавамо. Из седнице другога одсека срп. прав. митрополијског црквеног и школског савета, држане у Карловцима 5./18. октобра 1913. год. М и х а и л, с. р. епископ горњокарловачки адмннистатор карловачке прав. архијепиекопије и сриске митрополије.

Педагошки преглед. Учитељске школе у Галицији. Ове школе, давале су у пређашња времена одличне учитеље, одане идеји, којој служе, али у новије доба учитељске школе дају учитеље, ко.ји нису дорасли евоме задатку. То увнђају и сами