Školski list

98

нвима своимђ духомг. ДухонБ своимв кадарт. е човЂкт. о себи самомЂ, и о своме суштеству мислиги; духт> в н Б говђ укратенв даромг безсмртји, одаренг чудесншп. силама и преимућствама, с* коима онг понн и разбира многа ноавленн на землБИ и на небу, дознае за нћиову нричину, ц$лб , раджо и слЂдство. Дочимђ грудолшбна нчелица и данает. онако исто ирави свое сааће, као што га е у време Адамово нравила: докле паукЂ с' онакомт. вештиномг нлете свого паучину, и ласта свое гнЂздо онако исто нрави, како га е пре много тисућа година иравила; докле у обште све животи†мале и велике по урођеномг себи нагону на едномЂ и исгомђ степену умЂтности стое: видимо мб1 да човЂкт. духом -б снажно напредуе, и еднако к' ве/ћем 'б савршенству тежи. Бакве е дивне вештине духт. човћч1и изнашао; колике таине природне открјо у течам н^колико само вћкова! Колико е кадарт. и иоединБШ чов Ђ кђ за живога свога у побожности, у наукама и ум5тностима напредовати! Каква е грдна разлика по знанш у кадрости и раднБИ између малога д^тела и зрелога чов^ка ! ! Зато су мудри лгоди одђ прастармх -ђ гоштђ времена испБ1Тивали и трудили се докучити опредЂлеше човЂка. Ал' иремда су они сравнБивагоћи човЂка са жзвотинбомђ и са другимЂ стварима лагко увидити могла, да опредЂлеше човечЈегЂ бБ1ћа ни издалека неможе 6 б 1 ти оно, што другихЂ животанп и стварш; ипак -б ни сами наиславн1и рода човечјегг мудраци умомђ своимђ немогоше наиважте ово за свакогЂ човЂка питан-ћ поднуно рЂшити, нити ва извЂстно одговорити у чему се састои опредћлеша човћка. Има више тисућа година, како се о овомђ предмету препиру наиизреднш умови. И лодђ нБиовога препиранн колико е с' едне стране добра слЂдства произвео; то-