Školski list

351

На глобусу (землм нредсгавлагоћемт. танету) видите млоге линие. вдне су повучене од в едногг. пола до другогЋ. Ове означуго она места на вемлБИ , што при обртанго землЂ у ндаредЂ подне имаго. Оваки линин може се неброино вућз, алЂ на овим7. куглама ш на землђпиенимЂ картама, има ихт. обично 360. и зову се подн1} линие полуданици илђ латинскимт. именомт. меридинни, те су нуждне за означенћ подн-ћп. доба за различне пределе на землви. ОкромЂ меридинна има овде 101111. едаа округла линил, башЂ око понса землЉ, и наеднако одђ оба по ла далеко повучена. Та се зове латинскимт. именомг екваторг ; то естЂ равнителв, ерЂ она землго на две равне полукугле поделгое, гожну и сФверну. И ови линин има неброено, алг екваторт. е само едан-Б. Свака такова линип више илт. ниже екватора наеднако далеко низт. екваторЂ повучена , сачинава вдну с ч екваторомЂ равнотечну линаго, наралелу, ал г б не екваторЂ , ерЂ ни една одђ ти недели землго на две равне поле. Између екватора и оба пола има четирЂ знамените паралеле. Две нби , кое су блише екватору негЂ полу зову се обртна кола, илђ тропи, сћверно илђ рака, и гожно козорога; та кола означуго онаи просторЂ земл-ћ, коегЂ еунце зрацима своимђ сасвимЂ стрмо довата. Два друга пол >вама ближа кола зову се поларна кола, едно е сбвзрно, а друго гожао ; та оба кола означуго краеве оногђ простора землћ, на коемЂ има сваки данЂ, ноћЂ и данЂ. А на онимђ просторима землЂ између поларни кола и полова, стои сунце по дуже одђ 24. сата на хоризонту и дзнђ трае дуже одђ 24. сата , алЂ исго тако и ноћЂ, и што ближз полу све душе; на полу има цела година еамо еданв данЂ, ту сне сунце 6. месеци непрестано, неаалази, а кадЂ