Školski list

394

та илђ врло тешко. Сребро и злато даде ее на неке етвари употреоити, за кое ни една друга руда невала. Наипоеле, злато ее находи готово увек г г. чисто, где ее одма но оои, по еаиноети и но оеталимг евоиетвама евоимг као олагородна руда укаже, кол ее одма теиити, ковати и израђиватн дае, а кодђ остали руда то неможе да оудне, ни кодђ самог г б среора увект>; све остале руде налазе се у различнимт> смесама, и мораго са млогимг и дугимг поеловима една одт) друге одлучиване оити, нре негб што ихт. оћемо да куемо и израђуемо. Ватра кон е снажна да сребро разтопи, ние снажна да и злато разтопити може. И но томе е злато претежние. бдна нлочица злата колико краицара велика, даде се тако ако разтинвити, да би са тимг листомђ млого иллда краицара позлатити у злато обмотати мого, са еднимт. дукатомт. читавогт. конн и коннника 5 и та разтинвивостБ иодиже цену злату. Да вредноств илт. цену злата са осталимт, рудама споредимо, валн ово занамтити, да една Фунта злата толико вреди и толико се скуно нродае, као 15 Фунти сребра илђ 200 Фунти живе, илт> 675 Фунти бакра, илт. 800 Фувти калан, илђ 4160 Фунти олова, илг 5500 Фунти гвожђа. Алт. злато и сребро ненродае се на Фунте, него на мере одт. но Фунте, и такова една мера зове се марка. бдна марка злата илт. сребра има 16 лотова обичне трговачке мере, илђ врло малчицо више. Како се злато и сребро унотреблнва, то може сваки знати башт. ако неће ни едне мрвице свога собственогт. злата и сребра имати. Штогодт. у лгодскимт, очима наивећу вредноств има, то и лгодско срце наивишимђ светиннма своимт. у знакт. ночитована жертвуе и носвећуе. Злато еу донели на дарт. мудраци са истока Гсусу Христу као детету у аслама леже-