Školski list

65%

варашг V питаху они Немаем, кои шмђ одговори: „Браћо, не буди вам криво, што радимг, ерЂ радимг у славу божш; па ако е добро, нека е за мене добро; а ако е зло, нека е за мене зло." Браћа се незадоволћише овимђ одговоромт., и улучивши прилику, дпговоре се; да Неманго погубе. Они су се бонли нвно убити га, народт. е нко волео Неманго збогг нЂгове красоте, доброте, побожноети, и гонаштва; него га кришомт. ухвате, окуго му ноге и руке, и баце га у неку нму, кон, као што се мислило, ше имала дна, и у којои по ондашнФмт. верованго , становаху нека чудовишта. Но Богђ не упушта праведне. Неманн н1е у нми погинуо него се отудг чудесно спасе , и повративши се међу свои народг, освои свое, и свое браћезсмл$; а браћу прогна. Прогнана изт. свои земалн НеманБина браћа одоше Грцима, да нмовомт, помоћу, па ма на штету народа, победе свога наимлађега брата, да заузму свое изгублЂне землЂ, и да НеманБи отргну изђ руке сву властв, кого е надт. србскимт, народомт. имао. Они се осимђ Грка удруже сђ грчкимт. наемнимт. воинидима, Фрузима и Турцима, и уђу усрбске землЂ. Неманн скуии свое Србе и обе воиске сусретну се кодђ града Ввечана. У очи битке Неманн е у цркви, носвећенои св. Ђорђу, одстоло литургш; и наредш е, да" се лгоди, и свештеници у цркви целу ноћБ моле Богу. У готру се побише воиске, Неманн надб1е свое непрхнтелЂ, многе исече а остали се разбегну; у овомђ бегству едант. НеманБинЂ братЂ удави се, а за остале незна се, шта ст» нБима 6 б 1: но свои прилици подчинише се власти свога наимлађега, али наиврсшега брата. Одт. ово доба почео ее Неманн оз6илбно о томе старати , да србске землЂ, колико е могуће у заеднини држи; да ш све спои у едну државу, кого е на свакш могућш начинг желго утврдиги, распрсстрани-