Školski list

751

нова и шупшћва," Овако се хваллше и маслина и смоква, и чамЂ и ела, и сва остала раиска дрва и цветови. Сама винова лоза обореномЂ на землго главомЂ плакагоћи у сч(п се ндаше : „све даре добиле су мое старие сестре и браћа, мени ние допало ни еднога; н немамт. дебла ни гранн, ни цвета ни плода; алт. ако; велико е 10ш в богатство и велика милостб у мога небесноп. оца, а ћу чекати и молити му се." Овако у себи лдагоћи се у сузама огрезну. Мало затимЂ гле приетупи нови господарЂ земл1ј нбоизи, и видећи е слабу тварку, кого сваки ветар обалБиваше, помилова 10И се, пакЂ 1ои подпору даде, и у висђ е подиже. Веселие сину лоза; веселие се сташе ветрићи са н Ђ нимђ танкимЂ струковима и н^жнимђ лишћемЂ играти, а топлота сунца прогреа оне зелене и тврде бобе, те сготови у нвима сладки сок, раиски небесни напои лгодма. Са многимђ гроздовима окићена сави се и поклони лоза своме милостном господару, и оваи окуси одђ нЂногђ разгалБивогЂ плода, и омили е, и прими ее нЂ као свога наимилиегЂ драга. Поносна дрва завиђаше садЂ слабои лози; много одђ нби стонше већЂ наподе увела, ерЂ га плод већ давно прошао бинше, а лоза се садЂ поносила сво1ом витости и свошмђ сладкимЂ нлодомђ . Тако још и данасЂ она свошмђ плодомђ весели срце човека, палога душомЂ подиже, слабога крепи, разаданогЂ разблажава. Неочааваи бедниче! Чекаи стрпелБиво, !ош е велико богатство и голема милостб у твога небесногЂ оца, кон ни тебе оставити неће. У незнатнои трски рађа сладкогЂ шећера сокђ , а на танкои лозици плод,, ко1и веселбмЂ задише и узхићуе сваку душу. (Продужиће се).