Školski list

т

да дух свои у нЂгове руие у 68. години живота свога. ТФло св. Саве саран^но буде са всликомђ чашћу у трновекои дркви светихг четрдесетт. мученика, кого онт» за свога живота сазидао беше. Кадт. се наврши година дана после смрти Савине, арх1еписконт. србскш Арсен1е отиде кралш Владиславу и стане му овако говорити: „Срамота в за на.*л. и предт. Богомђ и предт. лгодма , што смо оставили у туђои землБИ т®ло светог отца нашегЂ равноапостодногђ учвтела , кои е поднео многе и неброене труде за нашу србску землго, и кои е нго уред1о и развеселЈо ; треба се постарати, да се мошти нЂгове у отачаство пренесу." Кралв прими саветЂ арх1епископо†и отишавши самг лично у Бугарску измоли одђ цара Асена те му оваи допусти тЂло св. Саве однети у Србјго. Пошто ее служба бож1н у цркви светБ1ХЂ четрдесетЂ мученика сврши, отворе гробЂ светител ^вЂ, и нађу у н*му т^ло целокупно и неповређено, као да е садЂ заспао,и мириСЂ се по свои цркви разнос1о изђ гроба светителФвогЂ. Са великомЂ свечаношћу пренесено буде свето тЂло нрвога арх1епископа и просветителн србскогЂ у Срб1н). СамЂ кралБ Владисла†ишао е предЂ ћивотомђ као што е негда царЂ ДавидЂ ишао предЂ ћивотомђ бож1ега зав^та, кадЂ га е пренос10 у брусалимђ. — Арх1епаскопЂ Арсен1е са епископима, игуманима и са многимђ свешгенствомЂ изиђе на сусретЂ повћи псалме и песме духовне. Тако буде донесено тбло светога Саве и положено у манастиру Милешеву, кои иодиже краЈњ Владиела†у предЂлу кои се зове областБ светога Саве или Херцеговина. Србски народЂ долазт е изђ свјго краева и одавао поштованЂ свое првомЂ просветителго свомђ, кланнгоћи се. и целивагоћи мошги н^гове, и кадЂ едоцшв