Školski list

82

при воспитанш деце; безт> нЂ нема почктованн учител^ви заповести, а безт. ови нема усаеха науци и восиитанго. Постолнство и тврдонамерностБ импонира не само деци него и старим-в лгодма, импонира наидивлБвхимг зверовима и покори ш нашои волби и намери. ПитанЂ е, у чему се састош то постоанство ? Састош се у томђ , да гледамо све што чинимо, да по истимђ начелима чинимо, а не да данасг норичемо и опозивамо, што смо гоче заповедали; да незаборавлнмо, што смо гоче обећали; да негледамо данасг равнодушно, на што смо гоче триста чуда дизали,- да ненапуштамо, што смо гоче запретили; да се незадоволнвамо ничимђ наполе. А шта се вште заради овогг? Иште се, да учителв као и сваки старвш добро памти, шта ч заповедио, да неби са заборавности себе предт, децомт. као непостонна и нетврдонамерна издао и изневерио; иште се, да све заповести наше мирномг и тшомђ душомг издавмо, а не у немиру коемг ; ерг што се у гнЂву заповеди илг запрети, то малко после враћагоћи се разумб види самђ да е неизвршимо, илђ сувише строго, те онђ први клоне и волго сломие, и наведе, да се мора опорећи илђ крозт. прсте гледати; иште се далЂ штеднн зановести и запрека, ерт> што е више заповести и запрека, то и више преступлнванн; кон годђ ее заповеств и запрека са туцетима прописа регулирати и утврђивати мора, ту нема тврђаве, него него ее ту то силно каштигованЂ наедаредг додин и онда — онда се одпусти да иде што како оће, а онда е краи свемг добру. Наипосле се иште, да учителБ као и свапи старешина добро око и позорт. на све име, да му се нигде ншнта нескрие. Постоанство има чудо велику снагу. Тврда и непременћива озоилбиостб и мир, што е на погдекошмЂ