Školski list

302

таричицу брзо. Смешећи се погледаше онт. на нго, и по чимђ е нодг некимг растомт. на землш метне, спусти се и самЂ поредт. н1з, подђ дебелимг хладомт. густога лишћа, на зелену траву, да мало одпочине и затммт. п;тг куће предузме. Али га онако уморна хлађапБШ ветрићт. и шуштан^ шумекогг лишћа наскоро успава; и гле! на едант. путг подиже се западнми ветарг, кои за кр;тко време ваздухг облацвкча напуии, и сунце сакр1е. МунФ почну севати, и грмлавида изг дублмше еве лча и нча бмвати; но о свему овомч. незнађаше успаванми Богданг ништа, и текг кадг НЧ1И севернБШ ветарг гранЂ нбиннти , и по гдикод крупна каплн кише на лице му иадати поче, прене се онг иза сна. Ово га, тако у шуми усамлЂногг нко уплаши; онг ствлше подг иствшг растомг, и незнађаие шта да чини. Но наскоро опомене се учителЂввтхг р ; 1Ч1И, да е на грмлнвини опасно п>дг вбхсокб1 .иг дрвала сгоати, и онг се, узевши свого котарицу сг нгодама ук.гони брзо оданде и упути се кући. Па еданпутг с& садг тако засветли ева околина одг мунЂ, Д1 е кукаванг Вогданг чисто заслегпо 6 б 1 о ; одма се затвшг и гролг иза н1зга грдно вачуе, и кадг се у етраху на ово обазре, види онг растг, иодг коимг е стало савг гроломг опал^нг и изцепанг. „0! великш Б )же," говораше онг садг у себи, „чимг самв п кодг Тебе толику милостб заелужЈо, да ми бедномг тако чудеснБ1мг начиномг жнвотг, кои е заиста у опасности 6 б 1 о , спасешг! — „Н самг се,» говораше опб да^Љ, „ и доеадг свагда труд1о, да животг свои по светои волби Твоши проводимг; но одеадг ћу усгостручити силе мое, да само Тебе, створители, хранителн, и руиоводитела могг не увредимг!" — - У салои вади стигне Богданг дома, и обрадуе свое родителЂ, кои су су нко забринули бвми, да му се на таавомг хрђавомг времену, зло каково не догоди; и