Školski list

495

а ко Б 0Г7 ' Д а . завдно живити где нема болести ни туге, ни уздисана, но где е животг безг кран." 1 оштђ еданпутт. управи она усахнуле очи свое на мужа и единип,у свого. На лицу нЂномђ видити се иогло сђ каквимт. спокоиствомт. оставлн она милине овога крчткогт. и за мало трагоћегЂ живота. „Боже х8 ала ти, шго си ми на самртномЂ часу спокоину сав6 стб даровао — говораше самртница. — Милано, сладка единип,е мон! Л спокоино умиремЂ, и радуемЂ С 8 што ти могу показати и примеромЂ своимђ доказати како е лака смртв свакомЂ ономк, кои у Вога и у безсмрт1в душе тврдо веруе. Исусв ХристосЂ пашЂ божаственБШ Спасителв улива у срдце наше утђшителнвш балзамЂ надежде на животђ взчнбги особито онда кадЂ го наивећма потребуеио. Онђ насЂ неоставлн сиротне. Смртв предЂ моима очима шв ништа друго, него прелазакЂ сђ овогђ света у другш, у коме добре лгоде очекуе царство славе небесне." После тога баци она погледЂ на распет1е, кое е при постелви стоећи владика у руци држао, и сђ изнемогломЂ дееницомЂ прекрсгивши се побожно га целуе тихо говорећи: »Сп<сителго благ1и! Тв1 си на крсту издисагоћи духЂ Твои у руке твогђ небесногЂ Отца предао, и н садЂ у Твов свете руке предаемЂ иом грешну душу." — На то умукне, спусти главу на уз^лавницу, и очи на веки затвори. Милана обнесвешћена падне на мртво тело свое наивеће благодбтелБке. Вранисла†ецагоћи изусти : „Покоиница е живила побожно, а преставила се у 6 олб1и животђ тихо и блажено. И садЂ слави већЂ победу нздђ смрћу у царству Онога, кои е свошмђ смрћу смртв сатрЂО, и нама смртнима путЂ кђ спасенГго показао! ВБчна јои буди међу нама успомена! Нђнђ прамерЂ уча наСЂ н.1ибол6 како умире онаи кои се Вога бои и нЂгове свете заповеди испуннва. — Владика метне у скр-