Školski list

580

оае избронти могао? и ко 6бт толико свакидашнЂ клечанЂ и метаиисанФ издржати могао? Ние тамо никога другога бмло ко 6 б 1 то све видити могао, шта е преподобна радила, само е Божие око шо видило. Ние се она тамо о таштомЂ свету овомђ бринула, него се само о души сво10и старала, како ће 1исуса Хр1ста предусрести и како ће одговорт, на страшномЂ суду дати шоћи. Она по еванђелскои науци свагда мишллше и бринушесе, како ће светилникг сзои накитити и сђ онБ1ма петЂ мудрвша девоикама изићи на сусретЂ Хрјсту и чути нЂговђ сладк1и гласт. и насладити се красоте лица н^говогг. И тако живеЋи она у пустинБи, и упражнпвашћи се у свакои добродетелБи, дога|ало се више пута да су се различни зверови на нго устремллвали и нко е устрашавали, ал' св. Иараскева уздагоћи се на Бога мушкомг храброшћу свагда ихђ одђ себе одгонлваше. КадЂ е већЂ дсета година у иустинБи ировела, еданпутЂ стоећи она ноћу по обБшаго своемЂ на молитви сђ рукама дигнутимЂ кђ небу, опази анђела БоЖ1н у лицу пресветлогЂ младића, кои дошавши кђ нбои , рече: „остави пустБ1нго и врати се у твого отачбину, тамо ћешЂ тело землБи, а душу Богу нредати." Чувши то Преподобна и разумевши да е то Бож1н заповеств, жалише што ће пустинго оставити а радовашесе што ће умрети. Оставивши пустинго дође у ДариградЂ, где наипре у цркву св. Соф 16 , а после и у цркву пресвете Богородице, „у ВлахернахЂ" отиде, и тамо Богу и пречистои Богородици помоливша се, врати се у отачбину свого ЕшватЂ , где 10 шђ неко време поживши, непрестано е постила п Богу се молила. А кадЂ е дошло време да одлази кђ Богу, помоли се она опетЂ изђ свегЂ срдца како за себе тако и за са†светг, па онда преда душу свого у руке Божие. Тело н$но по обичаго хр1ст1анскому саранФно