Školski list

606

само одобравао кћери Свохои што е Чедомилн нашег^ шзг студзнца извадила, него јо онг баш^ вре тога и световао 6 бш да на наеЂ немрзи него да намЂ свака добра жели, и на услугу намг буде. Може 6б1 ти да без'1. ОВБ1ХЂ савета свога отца, небн Милана чула бмла лукЋ детета твога; може 6 б 1 ти не бм се она тако брзо одваштла животђ свои на кодку ставити да избави дете свога наивећег-Б злотвора! И зато н држимђ да смо м1л дужни наивећма Браниславу захвалити, што намг дете пропало н!е. „И тм 1 ошђ еднако стоишђ недвижамЂ , и нећешЂ да се решишЂ оно учинити, што ти света дужноств налаже. ЗарЂ се тако благодари избавителвки единца сзогђ ? ЗарЂ можешЂ гледати, да изђ ове дворане неутешена и пуна лда изиђе она девнца, кол е свша твогђ , единца твогђ , твое наимилхе благо пзђ челгости страховите смрти изтргла? — Боже благш, ТБ1 му умекшаи каменито срдце!" СтрашимирЂ подмуклимЂ глзсомђ одговорк: „На паств 10и замакЂ , на частв 1ои сва добра нЂна, али Вранисла†мора остати тамо где в садЂ!" На то се кнегинн окрене и своме свшу проговори: „Оди Чедомилм , оди добро дете мое, клекни на колена предЂ отца свога, склопи те нежне ручаце, и моли га, да желн> твое избавителћке, не у нолзкђ него еасвимЂ испуни. Л ћу ти напредЂ казивати, а тбг говори за мномђ! " ЧедомилБ видећи матерв и Милану где плачу, и самЂ се расплаче, клекне иредЂ Страшимира и подигнувши склопл^не ручице свое речв по речБ за ма'ЈеромЂ говораше: „Сладкш отче! неразммшллваи тако дуго , хоћешЂ ли пустити отца мое избавителБке; ер г в и она се н1е дуго проашшлавала кадЂ е себе за спасен!е мога живота жртвовала, Видишђ отче! она е ме-