Školski list

194

може са такомЂ викомг чаеомт> кои дефектг ухватити, и болеетт. себи навући, коа ће га и у гробт. свалати. Као што се умеренимг говоромг груди енаж« и шире, тако се претеранимт. иапрезанЂмг оеобито у младости наилуђе осакатити могу. ПритомЂ е викан^ сасвимг противно онојгб мира духу, коимт. школа дисати има, и сваки мирнии човекЂ мора се чудити, вадт. мимо те школе прође, и учители децу учећи викати чуе. ВиканЂ издав, као да е радг учителв, да еиломг и наиречацБ што уради, и чието га с' пола видишђ , како се часг онамо на оно дете обрецне, часг оно онамо чупне ил' гурне и удари, а да еамо мирЂ и тишину одржи, кок> самЂ са своЈомЂ викомђ наивећма квари. Помажел' деца то виканв што? Ни наиманЂ. 1ојш> шкоди. Учителв сво 1 омђ викомг заглуне децу, и штогодђ онђ већма виче, то му и они еве више шушкаш и несташуш; сваки миели, да и наноле пазећи учителн доволбно чути и разумети може. Кои учителћ дечии несташлукЂ еа викомђ предаванд евладати мисли, таи се лшто вара; онђ правн зло дзлеко веће. А нека само покуша, у нбиовђ несташлукЂ с' тимђ гласомЂ ући, и видиће, да ће се деца сама одђ свогђ несташлука и безобразлука заетидити и поплашити, и одма ће се утишати, и н^га слушати. Л самЂ имао едногЂ учителн, кои е тако тио говорио, да се таманЂ чуо, и памтимЂ и данаСЂ , да смо кодђ н^га само зато наимирнии били. Иети таи учителБ, тако е — оеобито изречении и пословице лагано и по типару речЂ по речЂ на разтегЂ говорио, да смо готово све за нбимђ писати могли; али се и евака нФгова речЂ тако у паметЂ хватала , да е редко коа заборавлЂна била. Кои учвтелБ виче и брзо говори, таи само вику и немирЂ у школи прави, а шшта више.