Školski list

242

Имали томе лека коегг? Има, само еданг али таи мора еа свомђ веромЂ, одданоећу и свомг енагомг употреблФнЂ бвти, другчие ни онђ непомаше. Таи е радивални лекг само у еванђелиго , у ономђ светомг сматранго учителБСкогЂ званн, Са тога погледа кадри смо свладати еебе и светЂ, и доћи до оногђ мира и задоволБетва собомЂ, што га ништа на свету узнемирити неможе. Са тога погледа потврђуечо , да нико ние за учителвско званЂ сувише добарЂ, него да е и наибоЈ&и 1 ошђ еила лошђ за н®га; а еогодђ са овогђ погледа негледа, таи ће да богме одђ часа на оно наинесретние мнЂние паети: Оиет (ЗЛ оЈеге, рае(1а^о §ит Геееге. XXXIV. Учишемска малодушношЂ. Малодушчоетв е едно одђ наивећа зала на учителго: та еве сеаге убие, пакЂ онда ни оно што би могао успеха учинпти, неучики. Наиболб е ередство противу тога зла тврда вера па велику важноетБ и достоинство учителвекогЂ ввани. Нека говори за нбимђ ко шта оће , нека е и лошие награђено, оно оиетЂ оетае пр ;»о, наиблагословевие, и наипуние важноети; оно е делааФ у смислу оногђ , што говори: куштаите деду кђ мееи, и незакраћуите имђ. Ко годђ на учителБСко зван^ виче , и силомђ га понижава, онђ е наивећи непринтелБ не учителн, него народа и н ^гове деце. Нека сваки учителБ у точномђ одправланго свогђ званн свого наиеветиго дужностб држи, нека га одправлн са свомђ душомЂ и снагомђ , ки на што ољ већомЂ лгобави и немислећи, него на свого децу, и никадЂ та малодушностБ на н$га наићи неће. Кои учителв срећу и вадоволБСтво на другои сграни тражи, а не у свомђ званго и пуномЂ о-