Školski list

УрошЂ и Мрлнвчезићи, (За на изустЂ учен® у срб. нар. тикол.) (СвршетакЂ.) Тако мало време постонло, ДанакЂ прође, тавна ноћца дође; Кадт. у »тру »тро освануло, И аредт. црквомЂ звона ударише, Сва господа дошла на готренЂ, У цркви су службу савршили, ИзлЂгогае изђ биеле цркве, У столове предт. цркву сЋднули, ШећерЂ вн), а ракиго виш, Марко узв кнвиге староставне, КнБиге гледа, а говори Марко: „А мои бабо, Вукашине кралм! „Мало л' ти з твое кралЂвине? „Мало л' ти е? Остала ти пуста! „Већт> с' о туђе отимате царство. „А ТБ1 етриче, деспоте УглФша! „Мало л' ти е деспотства твоега? „Мало л' ти е? Остало ти пусто! „Већт. с' о туђе отимате царство. „А ТБ1 стриче, воевода Гобко! „Мзло л' ти е воиводетва твоега? „Мало л' ти е? Остало ти иусго! „Већг с' о туђ^ отимате царство. „Видите ли, Богт. васт. не видио! „КнБига каже, на Урошу царство, „Од-в отца е остануло сиву, ,,'Нетету е одт. колФна царство. „Н^му царство царе наручао „На самрти, кадт. е иочануо," КадЂ то зачу Вукашине кралга, Скочи кралго одђ вемлФ на ноге,