Školski list

749

неизађе, а и кадг изађе, ма да по више месеци безЂ залазка и ирекидана вне, опетг врло слабо грее, ерт. се све краемЂ неба Вие, пакЂ зракомг своимг врло косо землго вата, те никое снаге нема. А има опетг предела, где сунце целе године све изнздђ темени врхомЂ висине неба прелази, и зракомЂ своимб сасвимЂ стрмо пада, па тако жестоко грее, особито на равницама где ние нп брда ни вода што врућину разблажуго, да се едва подносити може. Тамо е вечиго наижешће лето, о зими, снегу и мразевима ни сневова нема. У тима е пределима све алг све другчие нег -в кодђ насЂ, и опетЂ лшди живе онде као и овде. Ни еданЂ родЂ животни ние се тако разсено по земл &и као човекЂ. Ладни и топли предели имам свое собствене животшгћ, што пикадЂ своеволвно изђ ти свои постоибина не изађу; лгоди су 1и покушавали уза се водити, алЂ 1И се врло мало нашло, што е могло и ону врућину и ову зиму поднети, свако е пре илђ после страдало и пропало, манвкагоћи ово одђ глади, оно одђ зиме. Исто се тако сбуде и са растиннма ма наитврђе биле. Свако дрво има свои предео, у коемЂ наибол^ прин, а изванЂ нЂга закржаве и пропадну, сама ела и растЂ, што сила зиме поднети могу, претворе се у ладномЂ пределу, у низакЂ незнатанЂ шушанв и шипрагЂ. Алђ човекЂ поднесе сваки предео, гдегодЂ жива душа обстати може, и уме се свуда одомаћити, било у наиладниемЂ илђ наиврелиемЂ пределу; сама му се нара†мало по мало окрене и прекали по пределу у комђ живи, шшђ уме обитео свои тако удесити, да му ту мило и приатно буде; тако га е Богђ створио, кадЂ га е сђ онимђ благословомЂ благословио: „и будите родни и напуните землго и свладаите нвоме." Н ћу овде само неколико примера да наведемЂ, колику страотну и зиму и врућину уме човекЂ поднети. У енисеиску у Сиберии така е зима, да су едаредЂ 1735 год. у Ннуару врабци и остале тице мртве и смрз-