Školski list

327

еамо собомЂ, и Л. немора ни уста отворити. Како е учио децу рачунЂ ? Старил су деца певала таблицу адицие еубтракцие мултипликацие и дивизие одг краа до кран лепо и сложно да е било милина слушати, а млађа су узт> стариш попевала; и ово су били наимирнии часи Л. ер'Б ту ние ни речи говорити требао. КадкадЂ су радила деца и на табли и таблицама, и ту е савт. посо био, што га Л. имађаше рећи ономт. што на табли ради: „добро е — бриши," илт. „невалн — бриши," и одма сва деца брисаше и добро и невалао, и Л. се ние морао прегледагоћи мучити ни срдити. Онђ е примио и изречениа изг новие школе, алг е ту знао бољи методт., сва деца певаше ихђ на гласЂ апостола, тако уз старие учише млађа, те и то пође само собом, безг да учитељ ту шта иазити имаде. Исто е тако радио са песмама народшиГБ али за одлакшанЂ деци, задавао е свакомг по неколико стихова, и свако е дете знало, где ће стати, да одма друго привати и настави. Ето тако е ишло читанћ и рецитиранћ у нћговои школи, да ние морао онт> ни уста отворити. Приповеданн у нћговои школи ние било, нити е онт> по свогои педагогии допуштао, да е то посо за децу, „за приповеданћ вала искуства, — деца треба да слушаго, а не да брблаго." Тумаченћ, изнсниванћ, и питањма изводенћ деце на истину, то се нћму свидило една одт. наигрубљи педагогички погрешака и неупутности, нЂгова речЂ беше: „нека се учи самт> помагати, а да шта ће радити кадт> изађе изт. школе и небуде мене узт. нћга." Што се науке писанн тиче, и зато е имао ош> свои врло лакт> методт.: наистарие и наивештие дете морало е задаћу на табли написати, и да се неби морали сви са поправлннћмт. мучити, имало се написати како валн, иакт. оида су остала преписивала, и кући носила, да родитељма покажу, шта су радили. Одђ сви школски радњи наирадие е терао краснописание; ту е само наистарие дете прегледалице раздало, пакт> е онда читаво поподне у мирномт. вечбанш пролазило, и учитељ ние ни палца маћи имао. Л. е био наивећи непринтељ они планова школски, где се задаће непрестано менати и учителв част. овогђ часв оногђ разреда деце лаћати мора. НЂговђ е планг био мустра одг нростоте и нсности: два сата пре подне сва три расреда оно исто, а после подне се пише. Ко е радЂ био изђ Флегме да га изведе, требао е само што споменути о рачуну умном-в, о стварномг или езикословномт. изнсннванш, о вауци гледанл, ми • шлена и говора, пакг тогт. часа му се хумористичва жила о-