Školski list

364

3 до 4 пара повећи, лепи, нко мириени лиетића, што еви на еднои главнои петељци етое. Оровт. е дветт. незнатанЂ, као и у еви дрва ет> мацама. Маце етое у китицама одвоене прашне одг плодничави. Прашне су подуже, угасито зелене, стое на краго лањски гранчица и опадну, чимђ прашац-в издаш. Округао оровг плодђ пма озго докђ неузре дебело, зелено месо, кое е и опоро и сувише горко и прсте тако оцрни, да се она бон по више дана неда спрати, и наибрже сиђе грешомт> прано. Подг тимђ месомт. стои она рапава на две поле разцепљива тврда лгоска, У .шскама стои езгра у своши танкои кошуљици, та е докг неувене бела, чврста и сувише горка, а увела пожути и сву горчину изгуби. бзгра е кокораста, кокица, сладка и пуна масти; у ономт> оштриемт, врху стои унутри малецанг заметакг. Ора е савт, крозг, коретп,, кора и дрво особито лиетт, и плодт, пунЂ нкогђ мириса, и тимт, се одг свакогг зла брани, ни една ни тица ни буба ни црвг неиде радо на нБга, ст> тога е оровина наидуговечнин и ора наичистие, а ст, густогт, лишћа и наиладовние дрво, и подг њимт, е ако на пространомг и слободномђ месту стои наилепгае ладовати, само ние пробитачно подт, њимђ збогЂ тогђ нкогђ мириса спавати. особито главобољнима, и ние пробитачно ни по варошкимЂ теснимЂ авлиама, ни по селима га близу кодђ прозора спаваЂи соба имати. Ора улиста мало поздние одђ други дрва, узрева наипоздние, а листђ му пада порание. То све показуе, да е изђ топлиегЂ кран амо пренешенЂ, зато и неможе лке зиме подносити, и мањи му мразЂ маце убие, пзкђ одма поцрне и опадну као опалЂне. Тгово е отачаство Персин у Азии, где га и данасЂ особито около каспискогЂ мора велике шуме дивлЂ има. Отуда е шпђ у наистарин времена у Европу пренешенЂ и има га данасЂ по свима краевима у северЂ чакЂ до Шведске, само гато тамо збогЂ мразева никадЂ плода недонесе. Наивигае га данасЂ има по Шпањолскои, Францус!.ои и Талиннскои, откуда се сваке године много милиона оран на лађама на продам разнесе. И кодђ насЂ га има толико много, да многа места у Славошга, Босни, Ерцеговини, Србри и Банату одђ нЂга свое име имаго. Оран има вигае врсти; наикрупнии е бабацт,, има га као гугачие ае крунно, али е кртЂ и слабие сласти и масти; наиситнии е когатуннцЂ, кадкадЂ као лешњикЂ ситанЂ, а таи е наислађи и наиболЂгЂ дрвета; наиплоднии е мекушацЂ танкокорацг, особито онаи дугулнсти, шиласти, тогђ е езгра наивећа и наипунин масти.