Školski list

514

дае негт. ма којомт. речи. Та лгобавћ е на учителго као евета ватра, што свогомђ топлотомђ крепл^ћи и оживлгоћи и дечин ерца загрее. Кои учитељ те лгобави има, таи се радув евему, што годг се отачаетва евог тиче; кои в те лгобави пун, таи све могућно смишла и ради, како би све свое начинио велике и славне, наисретнив и наичеститив. Ко те лгобави у ееби осећа, таи неће ни да слуша она никаква замерана и куденн свог рођенога, а узнашанд и обожавана само туђинскога, што оно многогт. сметеног човека слепа начини нрема свомђ рођеноме; већ све оно, што в од дедова преостало, и што су они у лгобави неговали, то е и нФму светинн, и увек му е евов, па ако е и полоше прече и милив, и волие то нег само туђе уздизати. Кои учитељ ове лгобаки има, он ће при иредаванго наука сваку згодну прилику уиотребити, да се у овом смислу нредг децом изрази, да и у деци ту лгобаз иробуди, и онт. ће тимв већма око тог прианнти, што више опажао буде, да лгоди у овомт. светомг осећанго заладнБваго на уштрбт, отачаства и државе. Прво, шта има учитељ у овом погледу чинити то в, да евакомЂ даном приликомг свои осећана и желЂ за благо отачаства у молитви Богу пред децом изнви, Дужноет е свакога Христиннина, да у своши молитви, с' којомђ пред г 1» престолг небесногг оца ступа, спомене свв лгоде, тимг пре евого браћу и свов старие и оне, у коихг е руке промисао небесни владу народа новерио. Учитељ кои ову дужност испунава научиће и децу томе, и народг, кои се за свого браћу и старие мирске и духовне Вогу моли. мора и сретант. бити. Далго прилику има учитељ у библичнимт, приповедкама, да то свето осећан^ у деци иробуди Историн Израилћана иуна е наислинии примера отачаетволгоблн, само их вала на свое пренети и унотребити. Моисие, царт. Давидт., Пророци, вавилонско и асириско робсгво са ономт. чезњомт. за повраткомт, у евое отачаство, ГОдита, Макавеи и т. д. све су наисаинии образци наиодушевл1нше иривржености свомт. отачаскомт, завичаго и светинима од отаца и праотаца заоставшима. То исто одушевлЉнФ видимо и у новом Завету евуда, оеобито у делима Апоетола. Сваку одт> ти прилика вала употребити, те децу свогт. отачаетва сетити и у тима имт, примерима образацт. дати, на кои се угледати валн. Како своимт. животом-в, тако и речма уче наег Апостоли страоночитанго старии, као коима е еамв